Učitelj

ша 4533

allgemeines Gerede und ein Worfkramm. A уколико такав начин ипак показује „испитивање“ чињеница и доношење закључака, он је онакав какав смо познали у одредбама заједнице, природе, друштва, државе, народа, нације и породице. М какав се тај начин показао овде, у питањима суштине васпитања и васпитног циља (а о методи васпитања биће касније говора), такав ће се показати и у постављању општих васпитних принципа, на којима ћемо се задржати у наредном чланку.

(Наставиће се)

ИДЕОЛОШКА РАСПРАВЉАЊА НИКОЛАЈ ЛОСКИ:

Дијалектички материјализам

Биховски више систематичар него Познер, показује се у

овом питању тако исто збуњен: „Материјалистичко схватање друштва“, говори он, „сматра да друштвена свест у свима својим формама и врстама не условљава друштвено биће, већ да се она условљава материјалним условима живота људи.“ „Не условљавају ток, правац и карактер историског процеса разум и воља људи, народа, расе и нације, већ су они сами продукат, израз и рефлекс услова живота, беочуг објективног тока историских догађаја, тј. резултат склапања од воље независних односа између природе и друштва и односа у самоме друштву“ (Бих. 93). Међутим, даље он изјављује: „пакосна и лажна карикатура на марксистичко схватање друштва је тврђење да оно своди целокупан живот на економију, да одриче свако историско значење државе, науке, религије и да их преобраћа у сенке које прате економске преображаје.“ „Материјализам не одриче обрнут утицај надградње на своју основу, већ он објашњава правац тога утицаја и његове могуће границе“. „Тако, религија није само плод одређених друштвених односа, већ обрнуто она и на њих утиче, рецимо, на установу брака“. „Удаљеније манифестације друштвеног живота од производних основа не само да зависе од мање удаљених, већ, најзад, и на њих утичу.“ „На основи датога начина производње и около адекватних производних односа разграњава се јак систем односа и претстава који узајамно утичу једни на друге и међусобно се преплећу. Материјалистичко схватање историје никако није мртви схематизам“ (106). ) Налазећи у других социолога (Белфорт — Бакс, Жорес, Карjelen) „тврђење да биће утиче на свест, али и да свест утиче на биће“, он га оцењује као еклектизам (93), а самом себи дозвољава такво исто учење зато што његов материјализам „објашњава правац“ утицаја свести и „њене могуће границе.“ Као да његови противници испуштају из вида правац утицаја свести и као да они уображавају да свест може бити неограничена!

Учитељ 28