Učitelj

а _________ 297

жењу преко извесних „ситница“, које на крају крајева чине „крупнице“. Очевидно је да друкчије очекује потчињени оног свог претпостављеног за кога зна, да у току рада не гледа кроз прозор, да би се уверио да ли се шта „окреће на ражњу“ и не убрзава посао само да би се што пре ручало, а друкчије оног, који прво пита: „Шта ће бити за ручак и какво је пиће набављено“, па тек после отпочиње преглед. Осим тога друкчије се и ради у току целе године кад се зна, да неће „решење бити према печењу“, већ према заслузи. Тај друкчији рад само једним делом може почивати на страху, али већим делом он почива на свесности, да се повољни и повољнији резултати могу очекивати једино према ономе што се, колико и како урадило, дакле, према заслузи. А то и јесте најправичније. Истина је да потчињени и претпостављени треба да буду у односу срдачног пријатељства, али у послу, а не за трпезом, јер посао је тај који их везује и упућује једне на друге, а не гозба.

Да гостопримство 'у службеном односу иде на уштрб функција које се обављају, јасно је као дан, и о томе не треба дискутовати, већ под претњом најстрожије казне забранити претпостављеним и потчињеним да долазе у однос госта и домаћина.

||| ОРГАНИЗАЦИЈА НОВИХ ИНСТИТУЦИЈА ЗА НАРОДНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ

Досадашња организација за просвећивање ширих народних слојева исцрпљивала се у предавањима, курсевима, народним књижницама, читаоницама, дилетантским позориштима, певачким друштвима и томе слично. Све те установе одговарале су своме задатку само једним делом, дакле, не и потпуно, јер осећање потребе за тим организацијама и институцијама и учешће у њима везано је у знатном степену за благостање које влада у дотичној средини. Оне нарочито нису могле довести до позитивних и видних резултата у економски слабим срединама.

Зато ми сматрамо да ову врсту државне делатности треба, по угледу на Холандију, Данску и Скандинавске земље у скорој прошлости, проширити оснивањем сталних или покретних школа, практичних течајева, информационих станица и посебних центара за давање инструкција из појединих практичних грана домаће привреде. Ове би установе организовале, с једне стране, стручна упућивања одраслих у практичне делатности за које они већ имају интереса и смисла и то у вези са сировинама којима располажу поједини наши крајеви, а с друге, организовале би пласирање тих продуката.

За ту сврху треба прво узети у обзир ситан домаћи ручни рад, којим би се бавили сви одраслији чланови сеоских и градских породица у слободном времену, а нарочито за време зимских непродуктивних месеци. Богатство наше земље у дрвету, камену, павити, прућу, слами, рогозу, рафији, вуни, инд. биљкама и тако даље пружа могућност да се у појединим крајевима наше државе развије израда разних резбарских продуката, дечјих играчака, украса, многобројних домаћих потреба из области плетарства итд. Тиме би се смањио увоз ових објеката и задржале велике количине новца, који за њих свакодневно струји у иностранство, и уместо

Учитељ 32