Učitelj

200

2) Осредњи. а) Имају способности за учитеље, али се нису довољно наоружали педагошким знањем, те више раде по инстинкту. За њих кажу да су добри практичари. Они се кроз школу провукли својом интелигенцијом, а када су изашли из школе нису продужили своје самообразовање. 6) Немају способности за учитеље, али су трудом савладали теорију васпитања, и са приличним успехом отправљају свој посао. Признаје им се уложени труд. Показују велику вредноћу у раду. Овде је рђаво изабран позив.

8) Слаби. Нити имају предиспозиција за учитеље, нити су се трудили да бар у школи што науче. (То су права учитељска беда). Они постижу добре успехе на другој страни. Баве се економијом, политиком, или ма чим другим, само не учитељским послом. И ту је рђаво изабран позив, а кривица је и до школе, што их одмах није одбацила.

Према данашњем схватању, у веку поделе рада нормално би било, када би између ових група био овај однос: 65% у првој групи, 34% у другој, а само 1% у трећој. Ови из последње групе били би сваке године избацивани из службе, и не би се множили,

Какав је однос међу овим групама код нас, не знам, не располажем статистичким подацима, али мислим да је поремећен, јер се за учитеље тражи више образовање, пошто се мисли да ће се тиме и његова вредности увећати.

Сада се може поставити питање: да ли за овакав свој удес, носе пуну одговорност сами учитељи. — Нису само учитељи криви што је друштво тако организовано да се њихов социјалан рад свео на минимум. Нису криви учитељи што се у народној школи још увек ради по наставном плану и програму који је још 1882 год. на тада модерној основи прописао Стојан Новаковић. Најмање они могу сносити одговорност за уређење учитељских школа, јер они свуда, и на скупштинама и по својим часописима и листовима, пледирају за боље уређење не само учитељских већ и народних, па чак и средњих и највиших школа.

|)

Просперитет друштвене заједнице зависи и од тога, да ли је сваки њен члан на своме правом месту, да ли игра ону улогу која му најбоље „лежи“, те својим радом омогућава њен напредак. Она ће пропадати ако се догоди поремећај снага, тј. ако њени чланови врше оне функције за које немају способности и нису довољно припремљени. Они ће својом неспособношћу и незнањем створити хаос у друштвеној заједници. Дакле, основно начело једне добро организоване друштвене заједнице могло би се овако да изрази: свакоме према способности одредити посао, спремити га да перфектно зна да обавља тај посао, и најзад, поставити га на оно место где ће давати максимум.

Да ли је овај принцип примењен на учитељствор Пре него што пређемо на то питање, учинићемо једну констатацију. До сада је говорено о учитељству подразумевајући ту и учитеље и учитељице. Али када се учитељство посматра на терену, онда се мора извршити диференцијација. Зато ћемо прво говорити о учитељима, а после о учитељицама. -