Učitelj

202 ===

Е, мој учо, не уче се тако ђаци! Када сам ја учио школу, а ја сам свршио три разреда основне школе, онда се то овако радило... Па исприча некакав трик. Који разред имаш учо» — Други. Па није чудо што не знаш преко стотине да рачунаш.

Рећи ћете да су то вицеви, Не. Они су толико пута поновљени, да се на њих више нико не смеје. То је озбиљно оцењивање. Сви знају како се уче деца, и сви би тај посао боље обављали од учитеља, „који џабе вуче плату“. Али учитељи и даље са мирном савешћу, свесни свога задатка, раде. Из дана у дан они раде са децом у школи, а са народом ван школе. Пошто је на њих општа повика да мало раде, они раде све што мисле да могу да ураде. Раде оно зашто их плаћају, али раде и оно зашто их не плаћају, често пута на своју штету; раде где их зову, раде и онамо где их не зову; сами себи стварају посао. А како раде»

Пошто смо видели на који су начин ушле у народну шкоду, и у народ, све три групе, и на који се начин после у току рада издиференцирале, остаје нам да расмотримо средину у којој они обављају свој посао.

Већ смо поменули да мишљење и сељака и варошана није ласкаво за нас. А рекли смо и то, да је друштвена заједница тако организована да се учитељева делатност како у школи тако и у народу свела на минимум. (Не верујем да је наш народ толико културан да нема шта више да научи и од учитеља). И ма колико се целокупно учитељство напрезало да се ослободи, да омогући себи слободан рад, да осигура своју егзистенцију толико, да би Могло све своје снаге да уложи само у свој позив, а не да се растрза на све стране, ипак до данас то није успело. А зашто

Учитељ није слободан у избору шта ће радити, јер му то прописују закон, наставни план и програм, наређења, итд., али слободан у избору начина, средства, па донекле и времена, како ће, са чиме и када ће то радити. И толика самосталност чини да на сваког појединог учитеља пада велика одговорност, које појединци, често пута нису свесни. Колика је та одговорност учитеља, може се видети на овом упоређењу. Једна иста машина даје равличите резултате, ако њоме рукују разна лица. А тек како је са радом у школи где су деца Док при руковању машинама, у администрацији, итд. сваки има свој делокруг рада, дотле је сваки учитељ самосталан шеф предузећа. И стога је велико чудо што је учитељев ауторитет тако мали!

Ако пођемо од принципа да смо у овој држави сви равноправни, да сви морамо да извршавамо своје дужности, и користимо своја права, онда излази да сва деца у нашој држави имају право на подједнако образовање бар у народним школама. Према томе сва места у нашој држави имају право на народну школу, а свака народна школа има право на доброг и спремног учитеља. Како је ово питање код нас решено

Све се наше школе могу поделити на варошке и сеоске, а, и једне и друге на боље и горе. Да је ова подела тачна, доказ је и то, што и међу учитељима постоји борба о места, па чак и Министарство просвете рђаве учитеље премешта из бољег у горе место. Са каквом се логиком чини ово Ако је учитељ рђав, он нигде неће ваљати, ни у добром ни у рђавом месту. Зар су она деца, чије село

ДЕ