Učitelj

921

чијег товора од д-р Миливоја Павловића (Бе Јапрасе епгап п, Рама 1920) имамо још само мање расправе и чланке написане па, основу сопствених испитивања и запажања. (д-р М. Павловић, д-р Бр. Крстић, д-р Бор. Стевановић, д-р Ол. Поповић и др.). Слободно се може рећи, да, је психологија нашег детета, још у повоју. Недостаје конкретнот градива за извођење општијих закључака о душевном развоју нашег детета, на основу којих бисмо могли повући паралелу с развојем деце других народа. и извести конзеквенце за васпитање у нашим школама. Отуда, посебна вредност ва. нас сваког дела које нас упознаје с дечијом психологијом и методама испитивања детета. Од како је у програм учитељских школа уведена, и педагошка психологија, у недостатку уџбеника, ва, тај предмет, „Психологија, детета“ од шроф. К. Н. Корнилова. (превод М. Цветковић) постала је тлавни ослонац и наставницима и ученицима. Сад смо добили превод и другог дела, проф. Корнилова „Методика испитивања детета“. Ова методика у ствари је допуна ранијег дела. „Психологија. детета“. И добро је што је преведена, јер мање стручно упућеним чини мното места из „Пеихологије детета" јанијим и што је главно, на сасвим једноставан пи разумљив начин даје упутства како треба испитивати дете, Балш због тота књига има нарочити значај за нас што омогућава заинтересованим појединцима, да почну са прикупљањем научне грађе за изградњу психологије нашег детета. Ово нарочито важи за учитеље и професоре. СО мало воље и труда, они би могли испитивањем своје и туђе деце дати дратоцени материјал. Да би тај материјал имао и научну вредност, „Методика“ проф. Корнилова даће им потребна упутства. Она ће их подробно упознати како се испитују дечији осећаји, опажање, претставе, памћење, пажња, фантавија, цртежи, товор, обећања и воља. "Последња ХЛ глава и додатак дају укупни преглед о вођењу дневника о деци и шему развитка детета у раном детињству и претшколском уврасту. На крају књиге је веома поучна и корисна, графичка шема, која служи као преглед досадањих резултата дечијет испитивања,

Ставио бих, уосталом мање важне, примедбе самој садржини. Код мерења обима, труди (стр. 12) није назначено да ли се наведени бројеви односе на обим груди приликом издахнутог и удахнутог ваздуха. — Врло је неодређено испитивати дечији слух „куцањем часовника“ (стр. 19), пошто јачина куцања часовника није једнака, него зависи од израде. Код простијих часовника куцање је врло јако и чује се и на већој даљини, на којој се куцање бољих часовника уопште не чује. Олично вреди и за испитивање слуха „тихим шапатом“ (стр. 19). Тихо шаптање је релативан појам, може бити разне јачине, и зато резултати добивени на тај начин не би се могли употребити ва опште закључивање,

Превод је изгледа добар, пошто нема нејасних и неразумљивих места, сем мањих изузетака. На пр. на 18 стр. „Загрејте или расхладите цуцлу према топлоти мајчиног млека. и ставите је детету у уста“. Реч „према“ овде квари смисао, јер цуцла треба да. буде топлија или хладнија од мајчиног млека (В. стр. 84). У испитивању обима памћења као варијације огледа спомињу се: „Ваједно са предметима, показати и цртеже аналогих предмета на једном листу хартије или изговорити детету неколико речи конкретног садржаја и затим питати свако дете посебице (стр. 32). Изгледа да реч „заједно“ није овде на свом месту. Како да се испитује обим ако се истовремено, заједно с предметима покажу и слике „аналогих“ (!) предмета или изговори неколико речи конкретног садржаја! Можда би требало да. стоји: место предмета показати цртеже... и т. д., јер се испитивање обима дечијег памћења врши показивањем предмета, или показивањем слика, или изговарањем речи (В. Поихологија. детета од Корнилова, стр. 58 и 59. — На стр. 60 стоји: „Обратите пажњу при томе, када дете почиње да противставља велики прст осталим прстима при узимању предмета у руке“. — Немотуће је при хватању противставити „велики прст" осталим прстима. Да није у питању палацг

Наша врло оскудна литература из области дечије психологије овим преводом је добила једно веома корисно дело, а сам аутор проф. Корнилов је довољно јемство за његову научну вредност,

Цв. Ђ. Поповић

М. Воисћећ Е'пФу џанзаНоп де Репзетдпетеп«, Рата, 80, 546, 50 17. Буше у овом великом раду, може се без претеривања рећи, дао је једно од најзначајнијих педагошких дела у европској литератури последњих година. Главни циљ књите је борба, са „социолотизмом“ у васпитању, борба против заборава права личности детета и његовог значаја за успешно веспитање. Оа-