Učitelj

Економичност у раду не дозвољава да се снага без потребе и узалуд троши. Најчешћа грешка дечијег рада је сувишно трошење и расипање снаге при раду. Ученик треба да научи употребљавати своју снагу у оној мери, колико стварно сам посао захтева, без претераног замарања и штете по своје здравље.

Врло важна особина педагошког рада је сагласност са природом градива. У томе је стара школа много грешила. Не сме се градиво обрађивати на начин, који се противи његовој природи. Многи ватрени заступници ручног рада хтели би, на пример, и неки историски догађај да обраде ручним радом, што никако није у сагласности са природом тога градива.

Сваки рад, па и педагошки, мора се завршити стварним резу/татом. Ученички рад не сме личити на клепетање празне воденице. У школи се не сме никада радити само за чисто вежбање снага. Рад увек мора уродити одређеним стварним плодом, било новим сазнањем, било новом умешношћу.

И најзад, педагошки рад мора бити близак животу. Школски рад не сме бити сувише сужен на школу, не сме стално да има облик чисто „школског“ рада. Потребно је да рад у школи што више прими карактер слободног рада у животу. Наравно да то није могуће увех остварити, па зато и вештачки облици школског рада имају своју вред"ност и оправдање. Главно је, да је учитељ свестан да је смисао школског образовања научити ученика да самостално духовно ради, како би се изван школе могао сам да образује и самостално даље развија и усавршава.

Упознавши се са особинама педагошког рада, за практично извофење у школи потребно је још уочити две ствари у радном процесу и то поступак с градивом и унутрашњи доживљај радника. Поступак с градивом или радна техника је низ поступака физичких и духовних

"којим се извесно градиво обрађује према његовој природи. За уну: трашњи доживљај пак, главно је питање: Које унутрашње појаве прате рад; Да ли рад потиче из вољних побуда, да ли је праћен осећањима, да ли се интелектуални рад обавља чисто асоцијативно или аперцептивно. Та унутрашња страна рада чини радни доживљај. Сваки учитељ мора бити добро упознат и са радном техником и са радним доживљајем. Гаудиг-Шајбнерова радна школа слободне духовне делатности тражи планско школовање духовне радне технике и васпитање ученика за радни доживљај, за врлине духовног рада. И једно и друго тражи од учитеља много више знања, умешности и труда него стара школа.

Цветко Ђ. Поповић