Učitelj

Венцељ наглашава, да се његово схватање слободног васпитања никако не везује с крајњим индивидуализмом. Међутим, његово гледиште је тешко друкчије протумачити сем у тоновима радикалног индивидуализма: ово се нарочито лепо види из оних места где Венцељ говори о религиозном васпитању. „Религиозно васпитање, пише он, мора бити слободно, оно не треба да поставља себи циљ да у дете унесе неку ортодоксалну религију, ма како високи тип она претстављала: оно мора помоћи детету да створи стваралачким путем своју сопствену религију. Само лична религија, стваралачки створена самом индивидуалношћу... може се назвати религијом у правом смислу те речи". Разуме се, Венцељ развијајући овај апсурдан став (јер суштина и функција религије само и може да буде у томе, да она сједини човека с оним што је више од њега, према томе „стваралачко стварање религије" претставља апсурд), не боји се да дође до краја своје мисли. Зато се не треба чудити, што Венцељ у једном чланку признаје деци право да „бирају себи непосредне васпитаче и да се одричу и одлазе од својих родитеља, ако се они покажу као рђави

васпитачи". Е (Наставиће се у следећој свесци) Василије Зјењковски

УЧИТЕЉЕВА ПРАКСА ПОДЕСАН НАЧИН КОЈИМ ЋЕ УЧИТЕЉ ИСПИТАТИ ЗАВИЧАЈ

11. НАЧИН ЖИВОТА И ЗАНИМАЊА: ПРИРОДНО-ИСТОРИСКИ УСЛОВИ ВЕЛИКОГ ГАЗДИНСТВА

1. Земљиште великог газдинства.

2. Земљишта за посебне културе (пшеница, кукуруз, ливаде, шуме и др.).

3. Даљина од железничке станице, од града, од паробродског пристаништа.

4. Историски преглед великог газдинства (наслеђе, куповина, размена, беглучко итд.). Промене у општем карактеру његовом (на пр. прелаз од селске у приватне или друкчије, прелаз" на разне системе плодореда итд.).

5, Општа конфигурација тог газдинства. Фигура земаљске површине, састављање плана већих газдинстава.

6. Топографија: јаруге, брежуљци, наноси и др.

7. Врсте земље. Подесна за обраду или не. Каква се побољшања врше.

8. Орографија: начин наводњавања, реке, мочвари, језера, бунара. Врши ли се вештачко наводњавање. Водне задруге.