Učitelj

УЧИТЕЉЕВА ТЕОРИЈА

ПЕДАГОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА

Почетак двадесетог века у историји васпитања биће обележен као доба наглог развијања и напредовања педагошке мисли. Стварно, ми смо Сведоци како се последњих година на све стране врше разни покушаји, да се оствари идеал нове, активне школе. Изгледа да још никада педагошко море није било толико узбуркано колико је данас. Око теорије и праксе нове школе, просуто је много мастила, а можда и жучи, што је, уосталом, сасвим добро, јер се из полемике обично рађа истина.

Успех сваке човекове делатности зависи пре свега од јасно постављеног циља; другим речима, то значи, да у сваком послу, у сваком раду треба да се тачно и јасно зна шта се хоће и чему се тежи; треба да нам буде потпуно јасан циљ наше делатности. Ако пак тај циљ није јасан, онда је тешко очекивати и успех у раду.

Али није довољно да се зна само циљ рада: треба још да се знају начини и путеви који томе циљу воде. Морнар, који још издалека види кулу светиљу као свој коначни циљ, треба добро да познаје водени пут до куле, да се не насуче, или да не претрпи бродолом. Исти је случај и са новом школом. И ту би требало пре свега да се тачно и јасно одреди њен циљ, тј. чему она тежи, шта хоће, а за тим да се јасно проуче начини и средства која томе циљу воде.

У савременом педагошком речнику појам „нова“ школа идентичан је појму „активна“ школа; нова школа и активна школа су синоними. Према томе и само име „активна“ школа показује да је њен циљ да буде активна. Ова тежња нове школе да буде активна следује из тога што је досадашња школа била, па можда је таква и данас, пасивна. Приговара јој се да је занемарила живот, да је застарела, да не иде упоредо са животом и да уопште слабо одговара животним потребама. Зато је и зову старом школом. Један од јасних доказа да је и код нас школа донекле застарела, може да служи оснивање у Београду и другим варошима огледних народних школа у којима наставници теже да раде по најновијим наставним и васпитним принципима и методама. ;

Нова школа има много присталица, а, изгледа, још више непријатеља. То непријатељство према активној школи проистиче из више узрока, од којих је најглавнији конзерватизам духа и страх од свих новина. Многе је страх да напусте своју стару религију и своје старе богове и да се поклоне новим и то не зато што су стари богови бољи од нових, већ због тога што не желе да учине духовни напор ради прилагођавања новом школском животу и школској пракси и да изађу из старе рутиниране праксе.

Има њих који су опет непријатељски настројени према новој школи због непознавања саме суштине овог покрета, због неправилног схватања ствари. Због тога се понекад запажају и у начелној полемици око нове школе извесне нетачности: понекада случајне, понекада намерне. Отуда се понекад новој школи приписују извесне особине, које она уопште не садржи и које, према томе, не одговарају стварности. Услед свега тога код оних почетника у педагогији, који хоће да прати своју стручну литературу, могу да се створе неправилни

а лан

ан а а да < аса.