Učitelj

они 231 скога живота, да то мора навести ученика да тражи, упознаје и остварује животне вредности.

Пошто је, овако, делимично, постављен појам укупне наставе, остаје да се одреди и терен, на ком треба тражити и наћи остварење циља постављеног укупном наставом. Испитивањем је утврђено да се 6—7 годишње дете при доласку у школу налази у једноме стадијуму развитка који чини прелаз из досадашњег дечјег живота, у коме је дете било „право дете у детету“ ка стању које се означује као почеци“ будућег одраслог“ у детету, а које се испољава у томе што дете показује вољу за учењем, што показује готовост да удовољаво својим дужностима итд. Оваково стање упућује учитеља да у своме раду на развијању детета оба фактора: живот дечји и школу мора узети као јединствену подлогу за развитак детета. једно и друго мора извирати из завичаја дечјег. Шта чини дечји завичај Мислим да ће бити довољно јасно ово питање ако наведем речи Викторије Фенцл, учитељице у Бечу, која каже:

„Завичај детету, седмогодишњаку, је његова љубав према животињама и цвећу; његова преданост да подражава ономе што раде старији; његово расположење за весеље, гротескност, несташлук, шалу, његова склоност за приче и тајновитост;) његова склоност да персонифицира све догађаје у којима стоји. Завичај су му људи његова дневнога саобраћаја: родитељи, браћа, сестре. Њему завичај значи гомила његових играчки које му стварају праве и истинске доживљаје. Завичај му је његов дневни живот са свима радостима и патњама у којима се његов живот одиграва, где он прима потстицаје за игру и рад".

Из свега напред изложенога излази потреба, да се испита и утврди које се снаге налазе у овоме детету, на коме су степену развитка да би се могло методично настојати око унапређивања овога развитка, Неће бити задовољено доста циљу наставе, ако се узму као меродавне и достатне опште теоретске напомене о детету овога доба; не, овде учитељ мора да проучава свако дете понаособ, да утврди стање његова развитка онако, како деца седе једно до другога. Он мора да зна које се снаге налазе у детету. „Из дечје душе, кличе Фриц Фогт, треба сваки савремени васпитач да црпе своју педагошку знаност, јер на том извору извире мудрост у непомућеној бистрини и истини. Мако он продужи студирање овога извора неуморно, то ће бити његов најбољи путоказ, Душа младих створова, који нам се упућују у школу, то је цватућа башта, у којој хиљаде здравих снажних клица свом снагом клијају, расту, цвате и зру. Ми морамо имати поверење у ове снаге и у њихов развитак. Морамо веровати да ће се из ових клица пробудити живот, када томе дође време".

Које су снаге у детету овога времена: