Učitelj

други бацају на њу сенку искушења кога се многе садашње генерације још живо сећају. У Белгији нпр. трајање часова смањено је од 60 на 45 минута, да би више времена остало ученицима за кретање и игру. Часови гимнастике су повећани од једног на два недељно. Поред тога, једно по подне намењено је искључиво: спортским играма ученика. У Португалији је Министарство просвете израдило читав програм за физичко васпитање, а израдило спортски програм за целу земљу и доделило велике комплексе земљишта за извођење спортова. У Немачкој се такође обраћа велика пажња физичком развитку омладине. Тамо је изузетно од свих земаља, у томе циљу створена и нарочита „радна служба" која обавезује сваког немачког омладинца на обавезни рад најмање 6 месеци. Ни један омладинац не може ступити на Универзитет ако нема уверење да је бар 6 месеци провео у „радној служби“. У Немачкој сматрају, да ова радна служба, поред тога што служи физичком васпитању, служи још и социјалном, јер учи омладину да цени рад и ла цени радника. У школама немачким уведена су 3 часа недељно гимнастике а установљени су нарочити курсеви који спремају професоре физичког васпитања. Сваке године јуна месеца празнује се празник омладине, кад се скупи сва немачка: омладина између 10 и 18 година и приређује читаву спортску олимпијаду. У Колумбији се посвећује такође велика пажња физичком васпитању. Тамо су изграђени антропометриски подаци за омладину као и програми за физичко васпитање у разно доба старости, организовани спортски конкурси, припремљене нарочите публикације за пропаганду физичког васпитања и т. д. У свима осталим државама овај покрет физичког васпитања узео је доста маха и манифестује се само на разне начине.

За реформу основношколског образовања је од нарочите важности проду= жење обавезног школовања. Последње године обележене су врло живим настојањима у разним земљама да се школовање продужи изнад доба, у коме се излазило из школе. Разлози су за ово више економске него школске природе. Разуме се, да је и за школу, односно за бољу и темељнију културу омладине нужно, да она што дуже време остане у школи и да буде систематски упућивана, али то није био главни разлог да се ова реформа донесе. Главни је разлог био у оном великом фронту беспослених и гладних, који су се за време последње светске: кризе нашли на улици. Развитак и усавршавање машина довео је дотле, да су сви радови на машини око производње добара безначајни и у погледу физичког па чак и духовног напора. Циљ једне добре машине и јесте у томе, да производњу упрости' што више може и да се за послове могу употребити и слабија бића т. ј. жене и деца. Отуда у свима индустриским центрима у последњих 10 година, огроман прираштај женске и дечије запослености. Али на сваки начин са упославањем ових дечјих и женских радника, морали су они прави радници остати без посла. При томе није играо улогу никакав други до материјални интерес о коме капитал увек води рачуна. Упославање дечије или женске јевтиније радне снаге одговара основној тежњи капитала да се производни трошкови смање, јер у колико они опадају у толико стопа профита расте. На тај начин у индустриским државама стање радника, које је и иначе било тешко због привредне кризе, постало је још теже. И то је постао озбиљан проблем, о коме су морале да брину и владе дотичних земаља. И једно од првих и најрадикалнијих средстава којим су оне покушале да се помогну јесте продужење година школовања. Намера је при томе очевидна. Што се дуже задрже у школи дечаци зрелијег доба, у толико је мања опасност да се јаве на радној пијаци као конкуренти. Циљ који је требао да се постигне јесте растерећење радне пијаце.

У томе смислу је у Француској још ранијих година народна скупштина изгласала продужење обавезног школовања, али сенат није дао свој пристанак. Али сада је то већ узакоњено да је обавезно школовање продужено до 14 год. а не