Učitelj

да чини такву радњу. С којим правом, међутим, ми захтевамо тако што од једнога човека:

Ако би неко имао интереса за тим да чини једну такву радњу, зар не би било бесмислено од њега да се одрече једне такве радње само зато, што ми тврдимо да је не треба да чиниг Очевидно је, дакле, да се ту не сме остати при самом тврђењу. Морамо, дакле, доказати: зашто правимо разлику између доброга и рђавогаг

Друго питање, које ниуколико није мање тешко од првога, јесте питање, како и чиме хоћемо да сазнамо: шта је добро, а што пак зло (рђаво);

Дабогме да се ту не смемо ослонити на схватања што су о томе до сада била распрострањена, макар како да су она кадра да нас упуте на правилан пут. Јер баш та схватања хоћемо овде да испитамо у њиховој оправданости и разумности.

Та два питања, наиме питање о оправданости и питање о критериуму (мерилу) разликовања између доброга и рђавога, можемо сматрати као најважније проблеме етике. И пошто се на њих, као и на готово сва друга тешка научна питања, може одговорити на врло различите начине, а махом се и одговара тако, то, дакле та питања стварају полазну тачку за читав низ различитих праваца и система етике

=

» »

Религиозна етика изводи како оправданост, тако и критериум етичкога разликовања из саме божанске воље. Оно што хоће бог јесте по том схватању добро (морално). А оно што пак бог неће — јесте рђаво (неморално).

И пошто је, дакле, доброта божанска воља, дужни смо то да чинимо, јер би иначе устали противу онога који нас је створио и који нас чува и одржава. У тој етици била би, дакле, једна радња, која је сада рђава, — добра радња, када би то било само могућно да би бог хтео супротно ономе што 'он сада хоће.

Једна таква етика, код које морално разликовање не зависи толико од унутрашњега својства саме радње, као такве, већ више или и искључиво од будикаквога ауторитета (у овом случају од божанске воље), назива се и ауторитативном, или и хетерономном етиком. Она се тако назива за разлику од аутономних етичких система, у којима се при разликовању једино пита и води обзира и рачуна о својству саме радње што се жели извршити, тако, например, када се такве радње означе као добре, које користе што већем броју људи.

Са религиозном етиком јесте врло сродна метафизичка етика. (Она супротставља у највише случајева, потпуно слично као и религија, пролазном и земаљском свету што нас окружсва — један виши, прави и вечито живи духовни или за нас недокучљиви свет и изводи