Učitelj

284 Вивер леви РР

а људи нису увек умели

код нас за добро и рђаво. И то чак и онда, кад уздиже захтев да

да то правилно схвате као добро и рђаво. И тиме она "буде апсолутна етика. да оно што је једном сматрано за добро да то сада може важити за рђаво, да, шта више, за једно исто време може код једнога народа бити добро оно што је код другога народа рђаво, и обратно. Та етика се, дабогме, мора задовољити тиме да не буде правилна за сва времена и све људе, већ само за једно одређено време и одређене људе.

У најстрожем смислу речи религиозна етика

етика. Она је апсолутна етика просто због тога, јер се ту етичка вреде на тај начин сасвим независна од

Релативна етика пак тврди,

јесте апсолутна

ност заснива на божјој вољи, те | променљивих схватања појединих људи.

Ако, дакле, наука о врлинама и дужностима оцењује наше радње и нашу вољу, онда наука о добрима оцењује циљ наше воље и успех наших радњи. А то ће рећи све оно што нам живот, кго такав, може пружити,

Дабогме да је најзначајније у тој науци о добрима вредност која се додељује целокупном животу, животу уопште. Наиме, давање и признавање вредности које се у свима временима кретало између две велике супротности, између оптимизма и песимизма.

»

+ »

Под оптимизмом подразумева се уопште склоност да се при будикаквом расуђивању и оцењивању, при давању и признању вредности нечему, сматра добро пре и радије за истинито, док се под песимизмом. сматра обрнуто. Према томе на шта се расуђивање и оцењивање однаси, могу се разликовати различите врсте оптимизма и песимизма.

Може се, например, мислити о основном карактеру људске природе и расуђивати и процењивати, да ли је та природа у свом бићу добра или рђава, да ли ту претежу рђави људски инстинкти и особине, или пак добри. Обично се ту мисли на процењивање мере среће и несреће, задовољства и бола у свету и животу.

Притом оптимизам утврђује знатну претежност задовољства над болом. Оптимизам гледа у болу само тамну сенку, само позадину, која је нужна да се од тога може задовољство утолико јаче и успешније да уздигне и истакне у пуном изразу.

Песимист, напротив, види у свету и животу само долину јада и плача, пуну беде и невоље. За песимисту је задовољство само недостајање, само отсуство бола и патње, а не нешто што носи самосталну вредност у себи, нешто што претставља вредност за себе, нешто што као такво садржи вредност. |

пао а а а ва. аи вани

РТ НИ При

и тур иди

| __--—_=_а=