Učitelj

287

У оно време, док се бавио у Београду и као лекар и уредник „Невена“ и већ признат песник свуда и свагда је приман с поштовањем, које му је припадало као великом човеку. О тим његовим, већ и последњим данима, у Београду могло би се прибавити пуно података, нарочито од људи и установа, с којима је долазио у додир.

2. Живот

Змај је рођен у Новом Саду 24 новембра 1833 г. Отац му Павле Јовановић био је племићског рода и градоначелник новосадски, а мати му је из породице Гаванских из Србобрана.

Кад је Змају било 7 година, свратио је његовој кући Сима Сарајлија. Змај је спавао. Сима га пољуби у чело рекав: „Да Бог да песник био". То се и испунило. |

У детињству су на њега много утицали његова рођака тетка Мика, која му је много старинских јуначких песама певала и прича причала и Гаврило Ползовић, који му је омилио народне песме.

Основну је школу свршио у Новом Саду, ту почео и гимназију, наставио у Халашу и довршио у Пожуну. Правне и државне науке свршио је у Пешти, Прагу и Бечу.

Потом се вратио кући, где је 1861 г. изабран за подбележника у Новом Саду, где није остао ни годину дана. Почео је рад на књижевности. Био је сарадник шаљивог листа „Комарца“. Покренуо је нов књижевни лист „Јавор“, у коме је и почео свој књижевни рад.

Исте 1861 г. ожени се Ружом Личаниновом Новосаткињом. Та је женидба дала „Ђулиће“ и „Ђулиће увеоке" најлепше лирске песме Змајеве.

1862 г. обустави „Јавор“. 1863 г. Матица Српска избере га за надзорника питомцима у Текелијином заводу у Пешти. Ту се уписао и првих 6 година учио медицину, докторира и постане лекар. Уз то је __ радио на књижевности и био средиште тамошње српске омладине и претседник њеног друштва „Преоднице".

Од 1870 г. кад је отишао из Пеште, вршио је лекарску праксу у Новом Саду, Панчеву, Карловцима, Футогу, Каменици, Београду и Бечу. Био је мало и драматург у народном позоришту у Београду.

1872 г. умре му његова непрежаљена жена Ружа, а затим убрзо и јединица му Смиљка. Бол за њима испевао је Змајеве „Ђулиће увеоке“ и ненадмашне дечје песме. Оставши без своје деце посветио је читав свој живот и рад српској деци. У то име је покренуо и чувени дечји лист „Невен“ 1880 г. у Бечу и издавао га скоро до смрти са разним прекидима.