Učitelj

рдордннннннннннн_____-_____-____-_-_-__-_____.-__.. ______

дакле непосредно саветовање деци кроз слике и алузије, као песме: „Како би то стојало, Трешњобер, Лутка итд. Овде би могле доћи и песме из животињског живота, басне, дружење деце са домаћим животињама итд.

Као дидактичка поезија могу се сматрати и националне и политичке песме, родољубиви савети и опомене и многе песме из Змајевих листова и новина, којима је пратио разне појаве и моменте у нашем животу и друштву. Као нпр. песме: Марково благо, Рањеници, Песма старог српског мача, Српска молитва, па затим општијег значаја као: Омладина, Крв и сузе, Слободна штампа, Стари и млади итд.

У дидактику могу ући, јер имају смер да подсмевком, иронисањем, хумором поуче и поправе песме сатиричне, шаљиве оде и дубоко бодљикави епиграми. Таких је песама пун МТ одељак један од највећих одељака велике Певаније, па онда ХГ са написима и ситницама. Ту је пуно песама велике сатиричне и поучне вредности, песме мисаоне, преглед и изношење на видик, претрес и гнушање рђавих појава у нашем друштву или угледање на дела добра на сјајне примере из живота, чију је таштину и значај до ситница умео само Змај да запази, да осети и да прикаже и претресе тако вешто и искрено, да се лепи читаоцу непосредно за душу.

Ту је Змај уз лирске песме највећи. Он ту показује толико финога запажања, толико досетљивости и толико јасна израза и лепоте форме, да читаоца осваја и придобија за циљ, у коме се пише. Зар нису необично лепе и снажне песме: Билдунг, Бирајте! Лекција, Народним посланицима, Узтарабари, Јест, Неким цинцарима, Луди Тола, Јутутунска народна химна, Са скупштине, „Нема Срба!", Чемер-дека, Баба Јула, Песма једног најлојалнијег грађанина, Ко је лола, Музине жалбе итд.

Па тек како су интересантне његове оде: чутури, празној кеси, маковом краљу, батини, киселој чорби и најзад ситни епиграми, пуни трња и бодља, необично лепо смишљени.

Уопште у целој његовој дидактичкој и сатиричкој поезији Змај је необично духовит, тачно верзиран о свему што пише, сугестиван и у нашој књижевности у томе жанру ненадмашен. Може бити да би се могао у томе сравнити са великим песницима Европе, Виктор Игом, Бајроном, Гетеом и другима, који су били свест и савест свога времена, критичари његових мана и врлина и неимари новога бољега и напреднијега доба.

Поред нежне субјективне лирике и пламене пророчке сатире Змај је смело и необично уметнички руковао херојским стихом, дакле епском врстом песништва. Довољно је расмотрити његове велике преводе, па ситије преведене баладе, па осетити сву лепоту и дража у тој појетској радњи Змајевој нпр. Полтава, Фирдузи.

Ше___- ________=--