Učitelj

пренети или Ешалон или прси правииенниннанеаееаввеиереаете ен 295

Али је Змај владао херојским епским стихом и у својим оригиналним песмама. Само ту није дао ни једну већу песму нити каква замашнијег спева. „Сентомаш" је имао бити један еп из маџарске буне, али је од њега дао само мален одломак.

Али зато су му добре, епски потпуне баладе јуначкога садржаја и херојске снажнога стиха, као што су: Девет крвавих дана, Три хајдука, Гусларева смрт, Јадна мајка, Лука Филипов, Дила, Потоп, Лем-Едим, Ђурђев дан, Спасење итд. и највећи део „Снохватица“ са епским народним песмама.

Доста описа радње и сцена има и у дечјим песмама, нпр. Чворак, Веверица, Песма о песми.

И да је, по једном критичару, дао песама, које је овај назвао новинарским чланцима, опет такво схватање и појетизирање дневних догађаја даје драж и лепоту, која оплемењује. Такво што су давали и највећи песници у великих народа. Па то и Змају не смета да буде велики. Кад је Петрарка постао велики опевајући своју анималну љубав према Лаури, зашто не би и Змај био велики опевајући своју љубав, много ширу и хуманију, љубав према своме народу, љубав за уздизање малог и напуштеног човека.

У доцнијим годинама Змај ступа на још једну необичну песничку стазу, издаје своје „Снохватице", у којима тако верно, и речју и обликом, и простотом и идејом и уопште целим тоном, тако згодно погађа смисао народне песме и тако их вешто имитира, да их је тешко разликовати од правих народних.

А и то је доказ, да је он добро осећао народ и његов дах и да га је народ умео инспирисати својом мисаоном и душевном лепотом. Ретки су таленти, скоро генији, који тако вешто и осећајно могу кроз своју духовну призму изразити народну творевину, на свој начин, тако топло и тако етички и естетички беспрекорно. То су прави класични писци, народни избраници и народни проповедници.

(Свршиће се)

Станиша Станишић

ОДГОВОР НА НАПИС М. Р. МИЛОШЕВИЋА О МОЈОЈ ОПШТОЈ ПЕДАГОГИЦИ

У чланку г. Младеновића у децембарској свесци молимо да се исправе следеће штампарске грешке: на-стр. 214, 21 ред оздо, стоји „одлуку“ а треба одлику, на стр. 215, 5 ред оздо, стоји „Робгипачјађге ађез“ а треба Рћгипачјећге де5, на стр. 217, 11 ред озго, стоји „за које“ а треба за чије, на стр. 217, 1 ред оздо, стоји „свога“ а треба свега, на стр. 218, 18 ред озго, стоји „незгодно“ а треба ненормално, на стр. 218, 3 ред оздо, стоји „покосну“ а треба пакосну, на стр. 218, 11 ред оздо; стоји „многа“ а треба мога, на стр. 220, 7 ред озго, после речи „о њима" треба знак навода, на стр. 220, 13 ред озго, стоји „непоштовање“ а треба непоштење, на стр. 221, 6 и 12 ред озго, стоји „постојање“ а треба постајање, на стр. 221, 21 ред озго, стоји „тродегни“ а треба троделни, на стр. 221, 1 ред оздо,