Učitelj

уд ——____________________________-_---

најширем смислу речи и сва средства. Нови ступњеви радне

школе не претстављају одвојене, посебне психичке процесе,

као што су то претстављали Хербартови „формални ступњеви“, који су се везивали на пасивно примање утисака, упркос томе, што у духовном раду учествује психичка целина.

и аперцепција, и апстракција, јер се обе функције непре-

стано проткивају. Душа не чека да дође трећи Хербартов

ступањ „асоциација“ па тек онда „аперцепција“... Опажање се не може одвојити од мишљења и покрета, већ се једно

с другим преплеће, проткива и прожима. Сама природа на-

ставне јединице казује, какве ће бити фазе и радни ступ-

њеви: унификација и формализам јесу немогућни и штетни

у обради наставног градива.

Није тежиште, да се у школи само постигне успех, па макар на који начин. Такво мишљење педагогика одавно је осудила. Потребно је знати, на који начин: притиском или савременим методама. Школски надзорници узимаће у оцену ова факта увек при оцењивању наставника у школском раду. У овом погледу треба, да вежбаонице свих учитељских школа предњаче“.

Данас кад стално и све више увиђамо ужурбано гибање времена, као и зависност школе од човечјег друштва, у општој смо опреци са мишљењем, да треба старе школске тековине очувати као једну „вечиту, непроменљиву истину“. Чувари Хербарта заборавили су, да је стара школа одговарала духу и приликама дотичног времена, али они не могу више имати право да може та школа постојати и данас, кад је свет кренуо већ далеко напред.

Стално и све више се уверавамо да није квантитет знања онај који ствара образованог човека, већ да је права личност тек онај који ће, добијене културне вредности, самостално, употребити у животу и усмерити свој живот тако, да ће њиме користити човечјој заједници. Али се у једној школи са „повезаном наставом“ не може добити осећање за заједницу, активност у мишљењу и делатности, као и самостално разумевање околине. Тим савременим потребама моћи ће одговорити тек животна школа, у облику радне заједнице у којој ће се наставно градиво присвојити комплексно. Синтетичко схватање савремености, насупрот атомизацији индивидуалистичке прошлости — јесте битност комплексног школског рада у животној школи.

Уосталом употребљавају се у школама код нас поједини методи у настави, који одговарају односним периодима у развитку педагогике, и то:

Предметна настава из Хербарт - Цилеровог класичног доба „наставних слика“.

—=– ис дани: ђ „ Р пи

"

аи пао. мат ја УК