Učitelj

нанд Кратина. Насупрот методологији објективне и квантитативне психологије на којој се заснива рад прашке психолошке школе нагласила је брнска школа гледишта психологије целосне (комплексне), противелементове и противатомистичке.

У Чехословачкој је први почео да пропагира целосну психологију, а тиме такође нове психолошке смерове уопште, проф. Ростохар, пореклом Југословен (Словенац, рођен у Брегима крај Кршког). То је урадио својом књигом „З1иаје 2 мумојоме рзућојод!е" (Студије из генетичке психологије), 1928. У првој студији те књиге расправља аутор о новим гледиштима у психологији, а нарочито о комплексној и структурној психологији. У оквиру комплексне (целосне) психологије приклонио се Д-р Ростохар генетичкој психологији. Развој, како га он схвата, јесте диференцирајући процес индивидуалног глобалитета (целине), за разлику од ранијег схватања развоја као процеса кумулације. На том гледишту заснива Д-р Ростохар такође своје даље монографске радове, од којих је најзначајнија монографија о развоју оптичке претставе и о генези појма.

Професору Ростохару, који је у почетку остао усамљен, придружио се 1932 г. својим гледиштем доцент Д-р Ферд. Кратина. То гледиште изнео је у књизи „5Ушаје 2 Магоуб рзусћојодје" (Студије из психологије „гешталта“). У њој је хронолошки изложио како су постајала и како су се развијала нова психолошка гледишта у светској пси“ хологији. Друга студија из те књиге је монографија о опажању обојених „гешталта“" уз ослабљене надржајне услове. То је узорна чехословачка експериментална монографија из области психологије и заснива се на методици комплексне психологије (психологије целина). Од проф Ростохара, који више наглашава значај принципе структуре у психологији, разликује се доцент Д-р Кратина тиме што наглашава феноменалну, функционалну и генетичку доминацију целина у области психичких појава. Друга његова књига „Оуод до сејозт! а Магоме рзусћојодје"' (Увод у психологију целина и „гешталта“), 1935 год., је систематска расправа о основима нове психологије и даје нацрт психолошког система заснованог на принципима психологије целина и психологије „гешталта“. На тај начин била су модерним психолошким смеровима широм отворена врата у чехословачку психологију и педагогику.

У последње време придружио се обојици поменутих психолога још и Д-р Вилим Хмеларж (Мет Сћтејаћ) који је на комплексном гледишту засновао своје две последње монографије о пажњи, као и недавно објављену монографију о опажању облика („гешталта“) у пољу индиректног гледања.

Ово комплексно гледиште већ сада сасвим очигледно продире и у методологију прашке психолошке школе, чији радници почињу да воде рачуна при методама испитивања у психотехничке циљеве о ком-