Učitelj

410 нанесе ис

актуелна, еластична, животна, динамичка, да у њој дође до изражаја познавање детета, његових способности, интереса и потреба.

Борба за слободну школу пре државног преврата (1918 г.) сконцентрисала се под утицајем прилика углавном на слободу народнополитичку, аутономну и црквену. Дидактичка гесла остварују се изоловано, расцепкано, само делимично (на пр. у слободним писменим саставима и цртању) и немају при свом негативизму ни толико конструктивне снаге да створе тип нарочите чешке школе. Чешка дидактика, сем неколико часних изузетака (Бакуле, Улехла, Кожишек), претежно зависи од немачке стручне литературе из Беча и Рајха. И у оних неколико почетака који су се поносно проглашавали за чешки оригинал налазимо грубе стопе немачкосаустријске оријентације. Под утицајем те оријентације долазе до кулминације у годинама непосредно пре и после преврата синтетизам, атомизам, извештаченост, методичарење и шаблон пасивне школе. Из те оријентације родио се пре преврата и смер почетне стварне и завичајне наставе који налази плодно тло у чешком регионализму. Тако је предратна чешка дидактика у својој најширој пракси и целокупној оријентацији само копија онога што се догађа у Аустрији и Немачкој. Једина разлика је у томе што она има народну садржину и патриотску тенденцију. Целокупна оријентација предратне чешке дидактике остаје узана, провинцијална и немачка, светски утицаји су врло спорадични.

Али гесло слободне школе ипак доноси собом извесну динамичност, која резултира из антитезе слободе и пасивитета. Постоји ту идеал, па макар у својој суштини и негативан, који чека да се оствари у борби против монархије и германства. (Он живи више у потсвести, него у стварности свакодневног рада. Насупрот томе словачка дидактика полако у агонији умире под оштрим притиском мађаризације на 429 словачких школа које су, према званичкој маџарској статистици, год. 1909/10 још животариле на територији данашње Словачке. Скромна словачка дидактичка литература, углавном уџбеници, стоји под утицајем официјелне маџарске дидактике која се у својој целини не разликује много од праваца који су доминирали у аустријској половини бивше монархије.

У таквим приликама рођена је чехословачка дидактика после 1918 год. Идеал слободне школе оживљује. Први конгрес чехословачког учитељства у Прагу 1920 г. прокламује поново слободу детета, слободу учитеља и педагошког рада и изјашњава се за јединствен школски систем. Са романтизмом великих парола које се на конгресу изричу борбеним начином директно контрастују речи Масарикове који, као покровитељ конгреса, упућује учитељству између осталог и ове речи: „Зато бих још хтео да нагласим да у своме програму треба да разликујете ближе циљеве од циљева удаљенијих, да водите рачуна о практичном