Učitelj

У свим предметима почиње се са целином, глобално, па од целина иде се аналитички ка деловима. Зато прва књига коју дете добије у школи не сме бити буквар, већ читанка у којој ће бити методички сређени заокругљени и интересантни чланци (приче) чија ће радња да буде што је могуће ближа детету. Док се у старим букварима налазило и по 6.000 изолованих речи које нису стварале никакву занимљиву целину (а то је скоро десет пута више него што износи целокупни „речник“ нормалног седмогодишњег детета) задовољава се модерна „Прва читанка“ са свега 700—800 речи. Али кад дете прочита прву реченицу значи да је прочитало неку мисао. Дакле, то је испуњавање праве функције читања, а не неко „гласковање“" или „слоговање" без икаквог смисла и садржине. Узорну књигу за почетно читање у -јеји претставља „Прва књига" (Ргуп! Кића“) чији су аутори Мизома, РРАћода и МизП. Овде одмах додајемо да модерни педегошки идеали одбацују читанке као средство за вежбање у читању у свим даљем школским годинама (разредима) и теже да замене читанке нечим другим: лектиром читавих појединих књига, које ће бити пробране и систематски сређене према узрасту и интересима дечјим. Ми смо се у ЧСР већ приближили томе идеалу, али смо још далеко од његовог потпуног остварења.

У настави матерњег језика имамо узорну радну књигу МедопозТо ска-ХоКома: „Јагук муисомас! па ЗКоје обеспе"“ („Наставни језик у основној школи"). Полазна тачка при њиховој изради беше испитивање дечјег речника и фреквенција правописних грешака у дечјим писменим радовима.

За рачунску наставу имамо нарочито добре уџбенике „Мјаду росја!" („Млади рачунџија“) што их је написао кружок аутора рачунске секције Реформне комисије ЧВСП под воћством Мирослава Дисмана и В. Тврдека.

За наставу реалија на средњем ступњу основне школе немамо до данас у ЧСР подесног уџбеника. Узрок томе је, што се још није искристализирало модерно схватање реалног образовања на средњем ступњу, него ту још увек влада хаос што га је проузроковала извештачена концентрација у виду тзв. „завичајне наставе".

Од уџбеника за наставу реалија на вишем ступњу помињемо „Ргасомп! Кгићи хетебрги“ („Радну књигу за земљопис“), чији су гутори (Напиг—Ргазјома) приликом израде водили рачуна о принципима који су изнети у овом чланку. Овај уџбеник изнеће целокупно градиво у 11 ситних свешчица, од којих је изашло 7, а 4 су у штампи.

За конкретно обавештење о модерним уџбеницима у ЧСР моћи ће југословенски читаоцима добро да послужи и чланак Ферд. Маслића „Индивидуализована настава у основној школи“ („Напредак“, Загреб, фебруар 1938, стр. 66 фф.) у којем пише о новом радном