Učitelj

470 тветаариеренуттенетитнлВвинна арене аваиериеа сатире ере Бр ЕН

уџбенику О. Ногака „ЏЕ зе зат!". Грешка тог уџбеника је што садржи максималну количину наставног градива и што се не придржава принципа глобализације, али иначе је то добра књига. Много наставног градива у уџбеницима — то је најчешћи недостатак уџбеника уопште. У томе погледу није завршено проучавање опсега наставног градива ни код нових уџбеника, а по свој прилици неће никада ни бити завршено, јер „свет се стално мења", долазе до изражаја стално нова и нова сазнања и потребе живота, па им се и - уџбеници с времена на време морају да прилагоде.

Као што се види створен је у ЧСР под утицајем рада на огледним (покусним) школама нови тип радних уџбеника који су постали на основу неколикогодишњег научног рада и светске оријентације. Интернационална изложба уџбеника у Прагу 1937 год. показала је да су чехословачки уџбеници на светској висини.

Д-р ЈИНДРЖИХ ХЕЛЕР, шеф школског одбора Радиожурнала — Праг:

ШКОЛСКИ РАДИО У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

Почеци. Чехословачке школске власти увиделе су већ одавно од каквог значаја може да буде радио за школско васпитање и наставу. Зато је већ 1930 год. иницијативом Министарства просвете био организован стални Одбор за школски радио који сараЂује са чехословачким друштвом за. радиофонију „Радиожурнал“ и стара се о школском радију тј. емисијама намењеним школској младежи од 6—14 године. Те емисије биле су у почетку подељене у два ступња: први за децу од 6—10 године, други за младеж од 10—14 године. Распис Министарства просвете из 1932 год. срећно и успело формулише основне циљеве школског радија: „на погодан начин допуњавати и проширивати образовање ученика, нарочито онде где за то нису довољна средства која стоје на расположењу школи, и на целисходан начин уједначавати школско васпитање и упућивати га једним правцем". Зато је било дозвољено да се емисије школског радија слушају за време редовне наставе. Наставничком већу поједине школе