Učitelj

Лепи слику на школску таблу и после малог разгледања води их да је путем пројекционог апарата увећа и ојача.

Ређају своја запажања: деца носе воду у дрвеним судовима, извор је доле (говоре о изворима), иду низ и уз брдо... Радован Петровић узвикује: Госпођо, мени се чини да су њихове куће као што је казао Краљ Петар !:

„Видим село растурених кућа, зидови од прућа кровови од сламе."

Наставница им у неколико црта црта такву једну кућу. Решавају да покушају нацртати тако једно село...

Наставница им на школској табли нацртала један део, а Маргарета са Горданом и Милош доцрташе поменуто село.

И тако створен је заједнички рад: Исти рад помогао им је те су сви цртали замишљено село. Добило се доста лепих слика.

Писмени рад — пишу упитне реченице трећи час.

Нпр. Зашто тате не носе воду: Како могу толико пешачитиг Носе ли воду и зимиг Иду ли та деца у школуг Ко им прави буренце за воду;

Наставница им почиње одговарати... Деци пријатно што им тако одговара.

Милош Михајловић каже ови дрвени судови личе му као да су деца „сакаџије". Милош прича друговима и другарицама шта су то сакаџије, као и то да се последњи сакаџија — Крста Павловић — налази у Дому за старце...

Аврам се јавља и прича како је у Мостару један сакаџија постао паша...

Светислав пита како могу сеоска деца тако много да пешаче; Наставчица лагано чита о пешачењу хрватске сеоске деце.

1 км. иде до школе 12 деце

2 км. прелазе дневно 17 деце

3 км. прелазе дневно 45 деце

5 км. прелазе дневно 7 деце.

Рачунају колико минута дневно путују та деца као и колики је то пут по дужини. Пореде се ширином Дунава, дужином Панчевачког рита, а већу дужину, даљину везују са размаком од Калемегдана до Славије, од Споменика до Дедиња, са дужином улице Кр. Александра.

У једном озбиљном расположењу наставница чита: „Седморо на овом путу пролазе кроз дубоку шуму и зими им је пролаз угрожен снегом и вуковима.

28 деце мора да пређе ливаде и оранице на којима су преко зиме велики сметови снега,

об