Učitelj

он сад говори о „најнижем“ и „највишем“ а и једно и друго је бе- | смислица, заснована на неразумевању, неистини и запетљавању. Ме- | сто свега ја ћу само замолити онога који ово што се овде под мно- | гим знацима питања и чуђења зановета упореди с предњим наводом | с десне стране исте „критике"' и на истом месту да сам нађе, ако може, боље обележје за ово брбљање. Ја не могу.

Примери које сам поменуо нису нарочито бирани него, уколико нису из прве свеске „Учитеља", узимани су од реда — како су па- ; дали у очи приликом разгледања. Мени је, признајем, и сувише досадно, да бих могао улазити у то неисцрпно богатство сличним и по вредности истих примера више него што морам. Још један на овом месту не могу ипак да обиђем.

Пошто је по својој „оштроумности“' нашао да „мрачна категорија колективног субјекта са замагљеним примесама индивидуалног субјекта" задаје „неизмерне невоље" и „самој филозофији“, те „она прибегава метафизици (која према таквом говору испада из оквира филозофије) и метапсихији (која, опет према оваквом говору, не спада у метафизику), М. зове на овај начин у помоћ једног филозофа стр. 425):

„Кад један Негписћ Мајег, у три велика тома своје филозофије Муаћфен ипа Муж сћкен, из те тешкоће налази излаз у крајњим, метафизичким закључцима. (Види закључак његовог списа: Рле рзусћазећаезћаде М/пк.сћен, _ чланак: Мејарћучк апа М/еЊапзсћапипд), онда улетање педагога у ту филозофску маглу означава у најмању руку лакомисленост“ (курзив је мој, остало —- онако како је тамо).

Независно од тога да ли је „у најмању руку лакомисленост" кад педагози „улећу у ту филозофску маглу" или то важи и за филозофе у које М. рачуна и себе — скрећем пажњу да је он не само „улетао" у „ту маглу" него се и позива на њу као на доказ, док ћу му ја за себе

одмах рећи да нисам читао дела Х. Мајера нити осећам потребу да то чиним због тога што се М. позвао на њега. Одустајем и од тога да опет упоређујем на пр. оно што он наводи као гледиште Мајерово (уко- ј лико је уопште у стању да уђе у туђе мисли, нарочито кад су изражене 3 на немачком) с оним што сам у својој књизи казао о национализму, интернационализму и косполитизму (стр. 410—415), ма да би за оцену „логичности“ и начина писања М. било такође корисно. Хоћу само да покажем како у истини изгледа садржина наведених речи М. Што је једанпут и можда пре него други он био „у најмању руку лакомислен" | и улетао тамо где је наишао на маглу, може се и разумети, јер, рецимо, није човек знао на шта ће наићи; али кад нам он одмах после саопштења свога проналаска не само сервира праменове те магле него