Učitelj

219 НИ

на великој стваралачкој утакмици народа, а том победом је било коначно осигурано и наше политичко ослобођење и уједињење наших племена. Наша народна поезија, која је кроз Вукову духовну призму одабирана и зрачила по романтичарској Европи, подривала је и онај део теорије немачкога филозофа Хегела О историјским и неисторијским народима, где се каже да дух светскога напретка достиже до савршен-

ства у Немачкој уставној монархији и према којој Словени спадају у неисторијске народе.

Стварно дух наше и руске народне поезије и јест отсјај свечовечанскога духа и светске еволуције. Тако, опште човечанска мисао о срећи и социјалној правди нашла је најлепшега израза не у германским духовним творевинама, већ у нашој и руској народној поезији. И та мисао провејава кроз наше; најстарије народне умотворине, почињући од оне руске бајке О супцу и земљи, у којој се проводи мисао да се сам Бог брине о уређењу живота на земљи тако да свима буде добро, па добива све јаснији и јаснији израз у правцу неопходности самопрегоревања и грађанских врлина. Носилац тих врлина је најпре измишљени витез, као оличење народних идеала, код нас Краљевић Марко, а код Руса Илија Муромац, који добивају надприродну снагу за учињена добра дела и употребљавају ту снагу у борби против зла и неправде. Затим наша народна поезија преноси те врлине на више витезова, као што су наши косовски јунаци. Број тих витезова повећава се у народној поезији у вези са еволуцијом духа и буђењем грађанске свести. Песме ускочкога и хајдучкога циклуса скоро не знају броја витезова, који се боре за добро и срећу својега народа. А песме борбе црногорске и ослобођење Србије показују да је еволуција духа достигла до вишега ступња: сваки грађанин је дужан да буде витез, да се бори за опште добро, за слободу и за лепше уређење друштвенога живота.

Песма „Почетак буне против дахија“ каже:

„Ту кнезови нису ради кавзи, Нит' су ради Турци-изелице, Већ је рада сиротиња раја, Која глоба давати не може, Ни трпети турскога зулума"...

Издањем народних умотворина Вук је нашим талентираним песницима отворио богату народну духовну ризницу, показао им богатства народнога језика и начине богаћења књижевнога језика. Из Вукове школе народњака потекло је уметничко стварање Бранка Радичевића, развила се плодна плејада наших романтичара који су права народа на слободу везивали за Мишљу о неопходношћу рада на бољем и лепшем уређењу нашег друштвеног живота и који су обогатили наш књижевни језик и показали његове лепоте,