Učitelj

Зато наш учитељ пабирчи своје педагошко знање површно и на парче из малог броја педагошких часописа и листова, који су каткад у оштрој опречности један с другим с обзиром на гледиште које за-

узимају према школи и животу.

Много се времена и хартије потрошило на третирању питања од секундарног значаја, док су ствари које имају пресудан значај за живот наше школе, за наставу и васпитање остале непродискутоване, ако многе од њих нису и сасвим нетакнуте.

Писало се дубокоучено о систему Монтесори, али колико је мени познато, нико још није нашао за вредно да напише реч две о нашим уџбеницима за географију у основним школама. Борећи се са „крупним“ педагошким проблемима, од којих многи спадају у област чистих педагошких апстракција, ми нисмо могли да уочимо ситне мале ствари са којима се сваки дан у "животу сретамо. И ако се свакодневно дискутује о радној и активној школи, предавање географије у нашим основним школама своди се и данас на голи вербализам, којему је врло тешко избећи. У највише случајева од свих наставних средстава за географију имамо само географску карту, која као неко страшило виси на зиду учионице. Имамо и уџбенике географије у којима нема ништа друго до суво набрајање градова, река, планина. Деца та имена целе године марљиво уче и боре се са географском картом. У тим уџбеницима ни једне речи о људима, о животу. Ниједан леп опис наших планина, нашег мора и наших романтичних језера. Ниједна реч о животу рудара, о печалбарима из наших пасивних крајева, који одлазе у далеке земље, јер их неплодна земља не може да храни. Ниједан опис широке банатске равнице по којој зује трактори и моторне вршалице. А о нашој земљи, о нашим људима, о нашим крајевима могло би да се каже толико занимљивих ствари. Један савесно написан уџбеник из географије са много лепих илустрација учинио би наставу живљом, интересантнијом и учење земљописа не би се сводило на пуко и празно набрајање имена и појмова, од којих на концу не остане ништа. Овако и са оваквим уџбеницима остаје учитељу колико ће живота и живости унети у овај по мом мишљењу у основној школи најинтересантнији предмет. Оно неколико фотографија које се налазе по уџбеницима из земљописа чине ту књигу још мртвијом, јер. су дате без система, без укуса, да не би могле доћи ни на разгледницу неког књижара из провинције.

Један уџбеник за земљописну наставу са много слика, описа са што више занимљивих чланака лепо и пластично датих, више би учинио и за наставу и за национално васпитање, него читаве књиге деклгматорских фраза и стихова. А што је главно, то више не би био вербализам. То би уједно био руковођ и за учитеља, Јер уџбеници нису само ради деце. Уџбеници у већини наших школа дају основни