Učitelj
АНРИ АЕН ИВЕ ЕР НЕ ЕРЕ АЕ 279
Парадоксалности има много. Читанке су једина књига и једини уџбеник у многим нашим школама, где сиромашна деца нису у стању да набаве остале уџбенике. Истина, тиме не губе много. Али, према томе, те читанке требале би да буду садржајно богате. Оне, на жалост, изгледају бедно. О најважнијим стварима из живота у њима нећете наћи ама баш ни једне једине речи. Када сам ја био ђак основне школе у нашим читанкама било је чланака о петролеју, о улози гвожђа у животу људи. Данас тога у нашим читанкама нема. А да не говоримо о гуми, о бензину. Па чак ни о млеку и његовој важности за исхрану, о његовој огромној улози у животу у нашим уџбеницима нећете наћи ништа. Сем можда по неке песмице, ни о железници. (О авионима ни помена. Тако те књиге изгледају као неке средњевековне окаменотине. Оне су као такве уједно и највећа кочница сваком напредном. покушају у нашој народној школи и врло рђав руковођ за младе учитељске генерације, које из школе излазе са врло мало педагошког знања и без икаквог искуства.
Можемо против уџбеника бити не знам колико много, али при данашњим приликама они су неопходни. Па кад је тако онда их бар треба прилагодити животу и схватањима данашњице и тиме дати здравије основе за решавање нашег наставног проблема. Доношењем нових савремених уџбеника не би се стари само по својој форми изменили него би у живот школе унели и сасвим нову садржину. Та нова садржина унела би и нови дух у наше школске учионице, а то је баш бит и суштина целокупног школског проблема, јер ново доба захтева нову школу не само по форми него и по духу и садржини,
Са здравијим и напреднијим схватањем ствари могла би се из наших школа уклонити ова аномалија, овај недостатак. Дати нове савремена уџбенике нашој деци. Да ли ће нови уџбеници који треба да буду одобрени и уведени у живот скинути овај проблем с дневног реда о томе се засад не може ништа рећи, али по свему изгледа да ће и после тога овај проблем остати још дуго актуелан, Ако заиста буде тако, онда га треба одмах узети у дискусију свестрано и темељито и подвући нарочито његов велики значај за живот наше народне школе. Јер овај проблем не спада у област педагошких апстракција и научних утопија. Ствар је по својој природи стварна, па, према томе, треба наћи најбоље и најсрећније решење. Илија Грбић
РАДНА НАСТАВА И ШКОЛСКИ ИЗЛЕТИ
Послератно доба са менталитетом људи провелих годинама у атмосфери једне перманентне неизвесности и бриге око одржавања голог живота, створило је у целом свету једну психозу хитања, журења и одлучног хтења, да се и духовно и материјално непродуктивно