Učitelj

"раван иероиинииеи ренин расни вена траве аеетени раивиавин ранили ирренттевентт 25. 221

зика. У својој допуни он је приметио, да се у том руском речнику неправилно означавају две рубрике: илирска и српска, иако је то један језик. Даље, он у чланку говори о бугарском језику, за који научници нису раније знали. Овоме је он приложио и неколико одломака из (Св. писма на српскохрватском и бугарском језику, затим 27 бугарских народних песама, преглед бугарске науке О гласовима, деклинацији и коњугацији. Тиме је он попунио једну празнину у проучавању словенских језика.

Како су романтичари имали велико интересовање за народну прошлост, историју и обичаје, а немачка филозофија, која је доводила у систем идеје и учење романтичара, према томе је и оцењивала вредност једнога народа, Вук је написао низ историјских и етнографских расправа, као што су: Прве године српског војевања, О другој години српског војевања, Житије Хајдук Вељка, Милош Обреновић кнез Србије, Рисански сбичаји, О црној Гори и Црногорцима, и спремио је за штампање рад „Живот и овичаји српског народа“. Тиме је он започео у нас историјску науку и етнографију и пробудио интересовање за нас и за наше борбе за ослобођење код народа, који су били у бољим условима за стварање културе и бављење науком. Тако је Леополд Ранке, захваљујући Вукову раду, издао своје чувено дело „Историју српске револуције".

У свим својим радовима Вук се показао као озбиљан посматрач живота и као сигуран тумач народне душе. За њега се заиста може казати оно, што је А. Пушкин рекао за М. Ломоносова: „Он није био у универзитету, али је сам био наш универзитет"

Из тога универзитета изишли су сви наши претставници препорода 19 века и прегаоци за ослобођење и уједињење наших племена. Тај универзитет је много хтео и обећао човечанству и нашему народу, који је, као део словенства, највише маштао о социјалној правди, о уређењу живота тако да свима буде добро и да се осећају као браћа. И, ако ми још нисмо стигли да остваримо та обећања, онда нам није довољно да освежимо успомену на Вука Караџића, већ је неопходно да стварамо интелигенцију у Вуковом универантету словенског алтруизма, идвапизма и пожртвованости.

Проф. Д-р Дим. Ђуровић

ЖИВОТ И ШКОЛА“)

Када сам пре две године са овога места говорио о поратној омладини, било је доста мојих пријатеља који су ми рекли да сам оптимиста. Они су у поратним генерацијама гледали и данас гледају дегенерике, интелектуално заостале и морално незреле младе људе,

“) Предавање одржано на Радио-станици у Београду месеца марта ове године.