Učitelj

| “

(ЗВАНИ ЕЛИН ТЕРЕТА ПЕРЕ ЕТЕН 6 137

чање је било јако развијено још и онда, кад је било сасвим далеко од тога да бели спорт из европског севера завлада по целом свету. И Цвен при Љутомеру је с традиционалним коњским тркама све до данас словеначка народна Олимпијада.

Сада су спортски клубови (туристика, ногомет, тенис, стрељање, пливање, веслање, скаутизам, лака атлетика) и гимнастичке организације (Соко, Фантовски и Деклишки отсеци) „основни елементи“ у настојању за телесну културу народа, те наша момчад са својим успесима по највећим турнејама привлачи светску пажњу. Само би се требало чувати претеривања („Друштво за рушење рекорда“). Што је превише, ни са хлебом није добро учи народна пословица. Свакако и нема у васпитању већег греха, који би се горе осветио, него што је грех против праве мере. Види мудре речи, које је донео споменути Шрајнерјев спис »Млафшпзко skrbstvo« (Ped. zbornik 1919 ст. 77). Зато је за принцип узела наша телесна култура већ пре две хиљаде година молитву: тепз запа 11 согроге запо 58! (не езеђ) Здрав дух (разум, смисао, срце, воља) и још здраво тело — шта би један човек драгоценије могао пожелети себи самоме и стим уједно целом свом народу» Види: »Упко Zaletel, Zgodovina telesne vzgoje in Sokolstva.« (19359).

Омладински покрег

То је отпор дозрелих младих душа као и отпор против механизираног начина живота, који доноси собом само спољашња техничка култура нашег доба. Посебно у школи, особито у средњој, постаје омладина само зубац у механичком строју који клопара. Тамо наиме царује само принцип и метода, а жива бића, која мисле, осећају, хоће и делују по своме, тј. по идеолошким и психичким законима младога узраста, школа по навици и не види у клупама. Зато је и млади песник Отон Жупанчић, приликом Прешернове стогодишњице (1900) са својим »Резпијо пуадте« позвао нашу омладину да напусти „јато врана“ и њихов трули „светозор“ па да следује новоме животу.

Ако његова реч није тада усвојена, то је само доказ, да још није био дошао час наше „златне младежи“. А како се та омладина ускоро заиста покренула, о томе види Пг. 51. Согаја: »О реdagoških vrednotah mladinskega gibanja. Posebnostni in pravilostni temelji moderne pedagogike in kulturnega življienia« (1951) re acrora »Duhovni obraz sodobne mladine« (Ped. zbornik 1935).

Народна висока школа Процес образовања није ни тада завршен, кад младић или девојка напусти основну или професионалну школу а ступа у од-