Učitelj

ЗИД.

децу, Гримове приче и др.), Милић Мајсторовић (Руске нар. приче и др. одабрана дела руске дечје књижевности: Е. Јелачић, Саша Чорни и др.), Михаило Станојевић и Миодраг Матић (Киплингове приче о животињама, приче из руске дечје књижевности и др.), Синиша Пауновић и Љубомир Божиновић (одабрана дела из бугарске дечје књижевности), Драгомир Јовановић (Дела Жил Верна), Драгослав Илић (Лафонтенове басне и разне приче из енглеске дечје књижевности), Витомир Срнић (из француске дечје књижевности), Зора Каралић (бајке разних народа), Михаило Добрић (из италијанске дечје књижевности), Светолик Милосављевић (Приче Карла Евалда и. бајке из француске и немачке дечје књижевности), Петковић Вујица (Гримове и др. бајке), Бисенија Лукић. (из чехословачке дечје књижевности), Влада Петровић (бајке и др. приче из немачке дечје књижевности).

У ово доба процветала је и позоришна дечја књижевност која је заступљена великим бројем оригиналних и преведених, већих и мањих, позоришних приказа за децу. Између многобројних књижевних радника на овоме пољу и њихових оригиналних дела споменућемо само неколико продуктивнијих:

Бранислав Нушић (Растко Немањић, Наша деца, Цицин рођендан, Један слободан школски час), Михаило Сретеновић (Библиотека малог позоришта), Јован Удицки (Деца отаџбине, Наша слава, Прослава и др.), Даринка Ћосић (Позориште за децу), Ђорђе Глумац (Позориште за омладину), Светолик Милосављевић (Дечја позоришна библиотека), Даница Бандић (Прва заповест, Прави пут, Девојка са златним рукама, Доживљај пастирчета Јована), Вера Јовановић (Наша деца, Црне вране), Милош Матовић (Светлана, Школске свечаности), Милица Миронова (Снежана, бајка у 5 чинова), Милева Симић (Сиротица, Гордана, Добровољни прилози, Црно на бело), Жарко Алексић (Рођење Христово), Благоје Радојевић (Хајка, Код лекара, Гозба без пазара), Ђорђе Иличић (Ратне позоришне слике).

ТУ

Као најновији облик дечје књижевности појавио се последњих година и код нас такозвани стрип — производ филмске индустрије са запада. То је цртани филм Волта Дизнеја, гарниран текстом, веома омиљен не само у Америци, где је постао, него и код свих народа Европе па и код нас. Само, док се овом врстом дечје књижевности баве у иностранству првокласни уметници и педагози, код нас је њен главни претставник Мика-миш у издању и редакцији цинкографа Александра Ивковића „Руса“, коме „посао“ иде одлично, јер уз овај лист издаје још десетак сличних едиција, пуних, као и Мика-миш, авантуристичко-криминалних приповедака и романа, којима се васпитава савремена омладина. Додуше, први уредник Мике-миша био је тадашњи референт Министарства просвете и дечји писац Боривоје Јосимовић, који је лист уређивао на другој основи, али само кратко време.

Дечју књижевност искоришћују данас у своје пропагандистичке сврхе и многе хумано-патриотско-социјалне организације. Тако Друштво црвеног крста издаје два листа: Гласник Подмлатка

а иаааиијки: ~ 2

“и Пи мм _ —

а а ата вала“ —.

а 5 3