Učitelj

ПЦ

Друго је питање педагошко: да ли уџбеници за народне школе треба да постоје и ако треба да постоје, какви треба да су. И ово је питање спорно међу нашим педагозима и наставницима.

Југословенски противници уџбеника истичу следеће разлоге против уџбеника: уџбеници механизирају школски рад, дозвољавају да се градиво из уџбеника учи, чак и „буба напамет“, што је, разуме се велико зло. Истичу и тај разлог, да се пажња ученика на часовима предмета за које уџбеник постоји смањује, јер ученици знају да могу градиво и код куће из уџбеника научити. Уџбеници, најзад, подривају ауторитет наставника у очима ученика.

Заступници уџбеника имају опет своје разлоге. По њима, уџбеник је одлично средство за ученике јер их учи да лепше излажу своје мисли; уџбеник им помаже да обнављају пређено градиво, које се заборавља, а нарочито уџбеник је добро дошао за осредњу и слабију децу и оне који због болести не могу пратити наставу.

Из ове противности треба изаћи. Она ће се решити питањем какав облик излагања треба да буде у уџбенику: догматички или радно-пројективни. У духу радних уџбеника и изводи се еволуција уџбеника, и у нас лагано нестају догматички уџбеници.

Радни уџбеници не износе сувопарно и догматички готово знање ученицима, већ потстичу ученике и дају им упуте да сами уз помоћ наставника дођу до нових сазнања.

Није циљ радног уџбеника да ученици само запамте чињенице које он износи, већ да ученику изложи нацрт за испитивање ствари, појава и њихових комплекса, да ученик по њему понавља изучено и заборављено, да врши репродукцију текста својим речима и да туђе мисли казује својим начином.

Али и: кад добијемо праве радне уџбенике, ми практичари-наставници никад нећемо рећи да је уџбеник једини извор знања. Он је и ђаку и наставнику само помоћник; учитељ скраћује многобројне записе из својих предавања, а ученик користи вешто састављене књиге, у којима су правила, погледи и посматрање успешније састављени него што он то може и уме. Предавање ће остати као прави извор знања, а уџбеник треба да је огледало предавања и рефлекс живота. Мисија једног уџбеника је у томе, да навикне децу на правилну употребу књиге, штампане речи, јер речи су симболи за чињенице које казују и описују. Али уџбеник не сме да доминира у настави, јер друго је живот а друго књига.

Стари догматички уџбеник биће поступно замењен радном књигом за ученике, која је састављена у духу начела радне школе и активних метода. Критика уџбеника у ствари је пре критика начина учитељева рада у разреду, његове недаровитости и неспреме. Али и она је често заборављала да нови учитељ и нова школа траже и нове уџбенике, радне уџбенике, радне књиге за ученике, који преокрећу улогу ученика из пасивне (учење уџбеника) у активну, јер му се том књигом показује како ће да врши посматрања и огледе, како ће да „учи“ и „памти“. Уз задатке дају се и прости практични упути за техничко остварење задатака, прибори и др. Ученици се навикавају на проверавање и критику да би се поступно васпитали за строгост у закључивању.