Učitelj

vaca nego i iz vežbanja u samokritici i samostalnom psihološkom ispitivanju mladeži, kod pojedinih učenika interes za studiju detinjistva i mladosti može uhvatiti dublji koren pre no što postanu učitelji, i mogu doživeti duhovni i moralni preporodaj. Neophodno je da se učiteljska omladina vaspita za naučna istraživanja.1!) S pravom podvlači dr. B. P. Stevanović potrebu da učitelji vrše ispitivanje inteligencije svojih učenika radi uspeha u vaspitivanju i unapređenja nastave — zbog toga mogu obrazovati radne zajednice — i da profesori pedagogije u učiteljskim školama ispituju sa svojim učenicima decu u obližnjim seoskim školama. Na tai način bi se učiteliski kandidati upoznali sa seoskom školom i vežbali bi se u psihološkom ispitivanju dece kao budući vaspitači, pored toga što bi sakupili obimno naučno gradivo za obradu. Time bi dobila i nastava iz psihologije deteta.?)

Živ naučni interes i etički razvoj su uslovljeni shvatanjem da je smisao života u stvaranju duhovnih vrednosti. Nužno je da mladi učitelji neguju samokritiku kod sebe i dobiju sem psihološkog i folozofsko obrazovanje, da bi bili izdržijivi u stvaralačkoi naučnoj aktivnosti i potpuno odbili sve uticaje životnog pravca kojim se onemogućuje duhovni razvitak. Nedostatak unutrašnjih potsticaja pokazuje se kod mnogih nastavnika koji su počeli studiju narodnog života, ali su je prekinuli posle izvesnog: vremena, i pored toga što su dobili potrebna uputstva za rad i imali povoline materijalne uslove, jer ni kao učenici, ni u docnijem životu nisu bili u okolnostima pod kojima mogu dublje doživljavati vrednost naučnog proučavanja mladeži, a nije se posvetilo dovolino pažnje obrazovanju idealističkog životnog shvatanja kod njih.

Za sistematsko ispitivanje mladeži koje zahteva mnogo samoodricanja, duhovnih napora, požrtvovanja, i mnogo materijalnih izdataka, a ne pruža materijalnu zaradu, ne mogu se zainteresovati oni koji imaju praktično materijalističko gledište na svet, nemaju ljubavi prema školi i ne brinu se o njenom razvoju, nego vole samo poslove koji im se „isplaćuju”. A to gledište preovlađuje u mnogim društvenim sredinama, tako da idealizmom nadahnuti istraživači ne dobijaju nikakvu pomoć za svoj plemeniti rad, nego često moraju da savlađuju silne smetnje koje im čine koristoljubivi i pakosni ljudi. Pojedini mladi ispitivači nemaju ljubavi prema narodu i školi, nisu doživeli radost koju stvara nesebično istraživanje istine, i posle izvesnog, mahom slabog otpora podlegnu uticaju „uglednih ljudi” koji u materijalnom bogatstvu i čulnim uživanjima nalaze smisao života; bez samokritike, naklonjeni lenosti, ostavljaju studije od kojih nemaju nikakve materijalne koristi i slobodne časove provode u besposlici i štetnim zabavljanjima.

Ispitivači koji se odlikuja idealizmom i istrainom voljom za tvoračku aktivnost, imaju najviše uspeha u proučavanju. Ali oni su često prinuđeni da otklanjaju najveće smetnie. Njima su potrebni potsticaji. Oni osećaju tu potrebu, obrazuju radne zajednice i traže duhovni dodir sa pojedinim naučnim društvima i istraživačima. Tako

1!) Videti naš članak Proučavanje i vaspilanje seoske omladine u Novoj Evropi za 26 septembar 1931 i u knjizi Vaspifanje omladine, 1936. 2) D-r B P. Stevanović: Merenje intelegencije, 1937, s. 16–17