Učitelj

лозинком („У селу“, „Две правде“, „Дуњкин празник“ итд.). Од 3амојскога не заостају: Р. М. Акуљшин („Пастирева кћи“), С. Ауслендер („Оља“), Л. И. Гумиљевски („Седам дана у тражењу бољега“), Ф. Т. Каманина („Дед и троје“), Л. М. Ларина („Убеђења“) и др. Сви ови производи израђени су као по једној мустри. Мотиви су обични: јунак тежи образовању и савлађује све препреке на путу; предузимљива деца откривају завере кулака и служитеља култа против власти, старање о сиромасима; атентат на сеоске активисте и селкорове.

Беспризорнима посвећена је маса производа, да је један совјетски писац рекао: „Ако на један тас теразија поставимо све приче о беспризорнима онда на други ради равнотеже могу се поставити сва деца републике од октобра до пионира закључно“. Ово страшно зло совјетске стварности, које се још није изживело, изображава се у безброј прича и причица површно, једнострано и досадно... Готово сва литература о беспризорнима може се свести на просту схему: тешко детињство, сиротовање, скитање, глад, преступ и срећан сусрет, који доноси срећан крај. Беспризорнога од тешке судбине упочетку спасава пионир, као код С. Ауслендера („Спреман сан“). Доцније улога спасилаца прелази на дечји дом, завод, радничку породицу и школу.

Нарочито место у тој литератури заузимају две приповетке: ЈЕ: Г. Бјелих и Л. И. Пантелејев: Република Шкид“ (1927) и Л. И. Пантелејев: „Часовник“ (1928). Потпуно оправдано се тврди да је летопис школе имена Достојевскога, прва и готово једина приповетка написана за децу, која ће остати као споменик епохе. Прослављена књига о совј. радној школи Николаја Огњева (псеудоним М. Г. Розанова, 1888): „Коста Рјапцев“, написана је за одрасле. По снази изображавања првих година борбенога комунизма „Шкид“ се може упоредити само са приповетком А. С. Невјерова: „Ташкент — град хлеба“. Све привлачи пажњу на ову ствар: разноврсност и јасност карактера, прави драматизам, добар и прави руски језик, здрав хумор. „Шкид“ је оживела одрпану и изнемоглу тему о поправљању беспризорнога и дала јој специфичну тежину и убедљивост. „Часовник“ је приповетка прожета хумором. Она са дивним уметничким даром прича обичну историју, на којој се гради сав механизам приче о украђеном часовнику. Најзад, пред дечаком се појављује дилема: или да се растане од часовника или да постане омрзнут у дечјем дому. Стари мотив изнесен је на нови начин: весело, убедљиво и са оштрином.

Нарочито место у животној литератури заузима књига за девојчице. Револуционарна совј. педагогика је упочетку сумњала у право егзистенције сличне литературе. Коедукацијом полова мислило се на отклањање разлике између мушких и женских. Мушко је спасло револуцију. Најзад се морало прећи на издавање књига за девојчице. Прва значајнија књига ове врсте била је „Приповетка о риђокосој девојчици“ Л. Будогоске (1929). Приповетка је нашла своје читаоце. Међутим у композиционом погледу ова ствар је била виша од најпопуларнијих ствари Чарске. Мирно и нешто хумористички гледа се на прошлост: на породични и школски живот пре револуције. — Тешки задатак дати добру књигу за девојчице са са-