Učitelj

572

a ya Ara vra e: Ty erajyf Yi RU U dol obe OTSAa ab, a av lay LJ ZOO Će ribi (RSA LC

naročitim predmetnim »studiiama« i na sport (u proporciji 49:21). Naučno gradivo u studijama tesno ie vezano sa industriskim, radom učenika. »iIrndustrisko-radna škola u svome naučnome radu samo priprema i iskorišćuje gradivo, koje omladini daje, fabrika i zavod. Prava škola je fabrika i zavod. Tam o se uči omladina, u tom skrovištu tehnike i sociologije. Na časovima posebnoga naučnoga

rađa taj se rad uobličava i rezimira«. Tako se postiže široko »poli-

tehničko Obrazovanje« i ne ograničava se na praktično-utilitarno već stvara »organsku vezu između nauke i tehnike, apstraktnih teoriskih formula i potpunoga praktičnoga delanja«. · O

Pogledi Krupskaje i Blonskoga adekyatni 'su onom periodu sovjetske školske politike, kad je postojala živa vera u brzo ostvarenje komunističkoga stroja u njegovoi potpunosti i,kad se,sama »diktatura proletarijata« smatrala za kratkovremenu i. čak za izraz krajiniih zahteva demokratije. Žato u idealu nove komunističke škole, u svemu suprotnom staroj školi XIX veka, mogli su se dobro razumeti mnogi motivi, onoga odricanja vlasti i prinuđe koje je bilo karakteristično za pokret slobodnoga vaspitanja. S uvođenjem Nepa postalo je jasno, da će »prelazni period« biti vrlo dug i da »diktatura proletarijata« nije krajnji izraz demokratije, već nieno potpuno i kategorično odricanje. Diktatura proletarijata je krajnji izraz klasne borbe, dakle i škola mora biti u prelaznom periodu pre svega oruđe klasne borbe i mora služiti interesima stranke i njene okupacije, sovjetske države. Naime od razlike između »pedagogike prelaznoga perioda« i »pedagogike integralnoga komunizma i polazi A. P.,i.nkevič u svome pedagoškom udžbeniku,!9) koji ie bio iako rasprostranjen u periodu Nepa. Svestrano razviće ličnosti cili je vaspitanja samo u ostvarenom stroju integralnoga komunizma, kome .i odgovara radna škola Blonskoga, a sad ona pretstavlja pedagošku utopiju svoje vrste. U prelaznom periodu konačni cili vaspitanja sužava, se do cilja »vaspitanja borca za klasne interese proletarilata i tim samim za interese svekolikoga čovečanstva«. Školi se ističe dvojaki zadatak: prvo, »usađivanje komunističkih ideja u glave muladeži«, tj. »proletarizovanje ideologije mladeži« i, drugo, pripremanje »kvalifikovane radne snage« potrebne državi. Sve gradivo školske nastave mora da se susrećuje oko rada, ali Pinkevič rad već ne shvata kao industriski rad u smislu Blonskoga, već kao »proizvodne odnose« u smislu marksističke ideologije. U svome udžbeniku Pinkevič odbacuje tradicionalne predmete u školi i podrobno zasniva l1.ZV. nastavne »kompleksne programe«, koji su 1932 god. publikovani od · strane sovjetske vlasti kao obavezni za sve škole. Po ovim programima svekoliko nastavno gradivo raspoređuje se na cele »komplekse« u kojima se svaka tema cele godine, mesece, nedelje i dane deli ha tri strane: oko stfedišne kolone »rađa« (na primer, na drugom stupnju škole — zemljoradnički rad, polioprivredni proizvodi, industriska proizvodnja, naučna organizacija rada) raspoređuju se znanja

9) A. IHInHkenmu (rođen 1879): IIlemarormka, T. 1. i 2. M. 1925. — JlecqTb ner coBerTckoi nemarorHkuH, 1927. OcHOBb! COBeETCKOT nejlaroOrHKMH, 5 uan. M. 1929. — Pre oktombarske revolucije bio ie predavač srednje škole u Petrogradu i pisac poznate Metodike prirod. nauka, posle revolucije profesor i jedno vreme rektor Moskovskoga univerziteta. Od 1930 god. nije u dejstvu.