Učitelj

koliko na Lenjinovim mislima, da komunistom možeš postati samo. tada, kad svoje pamćenje obogatiš znanjima svih bogatstava koje ie čovečanstvo izradilo« i na Staljinu, koji, kaže: »da bi, se, gradilo novo društvo, treba znati, treba ovladati naukom, a da se zna, treba. učiti«. Zato glavni zadatak školskoga obrazovanja je »ovladati osnovima nauka«. Samo kad u školi dobiju solidna i sistematska znania, osnova nauke, široke mase omladine trudbenika. mogu, ovladati, tehnikom i uspešno završiti delo komunizma«. Medutim, pošto prvo, treba dobrousyojiti građansku nauku, pre nego što se počne graditi nova.nauka, tako isto se,i »sovjetska pedagogika gradi. na.osnovi postignuća građanske pedagogike, dajući ioi drugi pravac,i drukčije razviće, koje, odgovara zadacima :radničke klase«. Pošto Pistrak odlučno odbacuje sve ft.zv. »nove metode«, kao. »malograđanske«, to je .i »građanska pedagogika«, na kojoj on zida svoju sovjetsku pedagogiku,. pedagogzika XIX veka, koja je, shvaćena kao receptura, kao.skup tehničkih pravila kako će omladina upamtiti, »osnove, nauka«. .T zaista, svekoliki pozitivan deo Pistrakova udžbenika .sastoji se.iz recepata kako se stavljaju ocene, kako se pitaju učenici na časovima i na ispitima, kako sede učenici na predavanjima, kako se »prelazi« program predeta, kako se upotrebliavaju kazne i nagrade itd. O tome, da sad ostvareno, posle dve pjatiljetke, novo »besklasno« društvo zahteva potpuno novi tip škole, o kome su maštali Krupskaija i Blonski, sada se ni reči ne kaže. Ispalo ie, da novo društvo zahteva pedagogiku,. koja se gradi na shvatanjima građanske pedagogike XIX veka. Sovjetska pedagogika sad se razlikuie od građanske XIX veka samo po· tome što služi drukčijem gledištu na svet, a to gledište priznalo je — posle tolikih ogleda — da nije u snazi da stvori svoi sopstveni. novi pedagoški sistem. ;

sS9. Kulturna pedagorika

| Vaspitanje je složeni proces, koji se sastoji iz nekolikih slojeva koji se jedan preko drugih slažu slično geološkoi strukturi zemljine kore. U ovoj složenoj strukturi njegovoj odražava se slože-. nost čovečanskog bića i moglo bi se za osnovu klasifikacije pedagoških učenja uzeti to shvatanie čoveka (antropoligija), koje je polazna tačka u određivanju bića vaspitanja. Po naturalizmu čovek ie: isključivo prirodno, biološko biće, psihofizički organizam, koji se samo kvantitativno razlikuje od drugih životinja. Adekvatno ovome nafuralistička pedagogika gleda u vaspitanju iskliučivo prirodni proces, proces rastenja psihofizičkoga organizma, a tako se isto kauzalno objašnjava proces prilagođavanja organizma biološkoj sredini pomoću obrazovanja u njemu stalnih reakcija na uticaje sredine. Po sociologzizmu čovek je pre svega socijalno biće, član društvene grupe i suština vaspitanja sadrži se u formiraniu ili obradi čoveka od strane socijalne grupe prema obrascu, koji naibolie odgovara interesima te grupe i hjenoj težnji da sebe sačuva u vremenu (u novom pokolenju) i da raširi svoju moć. Sa sociologističke tačke gledišta vaspjtanje je u prvom redu i čak isključivo društveni proces obrade čoveka u interesima vladajuće socijalne grupe, ono je oruđe borbe za vlast, koja je suština društvenoga bića. Socijalna pedagogika Šackoga ne