Učitelj

577

može se ubrojati u sociologizam, jer po Šackome vaspitanje ne samo da nije funkcija društva i oruđe borbe za vlast, već ie ono naprotiv autonomni proces razvića ličnosti koje preobražavaju društvo. Isto valja reći o čitavom pravcu slobodnoga vaspitanja iz koga je izašao Šacki. Ventceli direktno određuje vaspitanie kao proces u kome je odnos vlasti potpuno savladan odnosom ljubavi. Ovaj se pravac može nazvati romantizmom. Po ovom pravcu čovek nije biološko biće, nile ni član.socijalne: grupe, Već ie đuhovna ličnost, koja se realizuje u društvu i u psihofizičkome organizmu, ali ih nadmašuje, naslojavajući se na njima. kao neki viši sloi bića.. Uhutrašnje oslobođenje ličnosti od lanaca, koje šu na nju bacili nemoć biološkoga organizma i samovolja društvene vlasti, sastavlia suštinu vaspitanja. Istin4, opisati na pozitivan hačin iu čemu se sadrži proces samoostvarivanja ličnosti, nije pošlo za rukom pravcu slobodnogea vaspitanja, jer je ovaj shvatao slobodu vrlo' negativho. U ruskoj pedagogici XX veka ovai pravac je čistio puteve, bio |e romantički prolog za idealističku pedagogiku, 'koja je našla svoje prvo zasnivanje u filozofiji neokatitijanstva.! · ič av SRO id}. | pi |

Pretstavnik idealističke: pedagogike, koja ije osnovana na neokantijanstvu, 'jeste„ M. M. Rubinštain”%) Po · Rubinštaintu pedagogika je filozofska nauka o vaspitanju kako treba da' bude, razlikuiući se 'od' pedagoške psihologije tako, kako se gnošeologija u shvataniu' H. Rikerta (Rubinštajnovog učitelia) razlikuje od psihohogije saznania. Dok poslednja ispituje fakta psihičkoga života i utvrđuje njihove zakone, druga ispituje vaspitanje kakvo ono. treba da bude, i u ovom smislu je normativna nauka. Norme što treba, međutim. treba razlikovati· od tehničkih :normi.. Dok su'· tehničke norme uslovljene, zavise od cilieva kojima'služe, prve su bezuslovne budući izraz objektivnoga važenja. moranja (Sollen).. Stoga normativni karakter pedagogike ne preobraća: pedarogiku u febniku a još manje. u recepturu. Pedagogika je nauka.o bezuslovnim ciljevima vaspitanja. Ovi. se .ciljevi podudaraju .sa cilievima: života i vrhovni cili je. vaspitanje: idealne ličnosti, kao autonomne. ličnosti. Put „do autonomije, ličnosti vodi od anomije (detinjstva) kroz heteronomiju (školski: period).. Rubinštain :ovde. iskorišćava šemu,'koja je, - potičući od, Kanta, bila u! nemačkoi pedagogici priložena u karakteristici pedagoškoga procesa od strane drugoga istaknutoga pretstavnika neokantijanstva P.:Natorpa (uporedi njegovu »Socijalnu pedagogiku«). Na žalost Rubinštajnu nije pošlo za rukom da razradi sistem. idealističke pedagogike. Posle oktobarske. revolucije u Husiji, gde je.idealistička. filozofija bila zabranjena, on.se susrećuje na pojedinačnim problemima, po preimućstvu psihološkim,

Drukčija je sudbina S. Hesena, drugoga čenika H. Rikerta, koji. se-kao i M. Rubinštajin bacio na ispitivanje pedašoških problema. Prinuđen đa krajem 1921 god. napusti Rusiju, on je imao mogućnosti da u emigračiji piblikuje niz redova na ruskom i stranim jezicima i da na taj način izloži podrobno razrađen sistem pe-

M. M. Rubinštain (rođ. 1883), dokior filozofije frajburškoga uniVerzileta, od 1913 docent, docnije profesor Moskovskoga univer. Glavni su mu radovi: Henarmwueckasr ncHxonmorud B CBd3M C o0meili nanarorngoli, M. 1915. — O6 SCTeTHHdCCKOM BoOCnuMTaHHH, M. 1917. — IIcaxonoran yugrena, 1927 m np.

a NK.