Učitelj

3) Марксистичка социологија у Русији

Постоји мален број књига, које су специјално посвећене „марксистичкој социологији, иако је марксистичка литература уопште јако обилна. Социологија није марксистичка тема зато што сам марксизам претендује на неки нарочити социолошки метод, претендује на универзално значење и према томе, конкурише свакој другој „социологији,“ ма како се она схватала. По учењу ортодоксних марксиста овај метод може да се примени на сваку научну област, почињући од математике, физике и биологије и завршујући са политичком економијом, правном науком, науком о држави, историјом итд. У крајњем случају, тако се схвата марксизам у сов. Русији.

Руски марксизам има историју свога развића, а осим тога, он није једнородан. У аспекту марксистичке социологије, он треба да се изучава по периодама и по типовима.

А. — Рани марксизам. Марксизам, као пространи правац, јавио се код нас крајем прошлога века.13) Али врло је тешко описати специфичне црте, које одликују руски рани марксизам од европског марксизма.

Он је у нас популарисао европске марксистичке идеје. Осим тога, по своме духу, ортодоксни марксизам није волео велике но-

„ вине и био је тумач онога, што су утврдили његови оснивачи и учи-

тељи. У том погледу постоји нека психолошка сродност између марксизма и рецимо, томизма у филозофији. Ако у нечем треба видети карактеристично лице првобитног руског марксизма, то пре свега треба гледати на нарочити ред његове појаве на руском земљишту. Он се појавио у борби са руском социологијом која му је претходила и то првенствено са учењима руске субјективне школе. Перипетије ове борбе разиграле су се крајем прошлога века и прешле у садашњи.

Код нас марксисти су почели са заштитом објективног метода у социологији, али, што ћемо доцније видети, њихов објективизам је имао јако релативан карактер. Врло је интересантно то што су објективни момент у социологији, као науци, по преимућству наглашавали они руски учени марксисти, који нису имали непосредно учешће у револуционарној борби на чак нису ни били у потлуном смислу социјалисти (Н. А. Берђајев, С. Н. Булгаков, П. Б. Струве).!“) За марксисте револуционаре, који су одлучно стајали на класном гледишту, научно знање није могло а да не буде тако исто продукат

15) Најистакнутији претставник и теоретичар рускога дореволуционарног марксизма био је Г. В. Плеханов. „Полное собрание сочиненин“ издао је Госиздат у 24 свеске. У историји постанка рускога марксизма треба поменути: П. Б. Струве, Критические заметки по вопросу 006 зкономическом развитии России, СПБ., 1894. — М.И. Туган-Барановского Теоретические основе марксизма, 3 изд. СПБ., 1906. За оријентацију у раној руској марксистичкој литератури треба имати у виду старе марксистичке часописе, који су издавани у Русији, као „Начало“, „Научное Обозрение“, делимично „Мир Божин“ и „Жизњ“.

4) Упореди нарочито Н. А. Берднзев, Субективизм и индивидуализм в обшественноин философии, СПБ. 1902 Од поменутих претставника нашега легалнога и нереволуционарнога марксизма нико није одржао марксистичке позиције: С. И. Булгаков је примио свештенички чин и основао је богословску школу (софијанство), Н. А. Берђајев постао је религиозни филозоф, П. Б. Струве десничарски публициста.

3 :