Učitelj

школовању уписао се да студира природне науке на тадашњој Великој школи у Београду. Ту, на Великој школи, нарочито су га занимале геолошке студије, које су му доцнији чиниле основ његовим географским студијама. Ове последње је Цвијић обрађивао с посебном љубављу.

Изванредна воља, природна обдареност и непрекидна жеља за науком истичу Цвијића међу његовим друговима још у првим годи“ нама студирања на Великој школи. Његова прва студија О српској географској терминологији“) одликује се јасним и убедљивим расправљањима. То је чланак који је, својом занимљивошћу и начином излагања, наговештавао озбиљног писца дубоке проницљивости у научним истраживањима.

По завршеним студијама на београдској Великој школи Цвијић је наставио стручно усавршавање на Универзитету у Бечу. ту је слушао предавања познатих бечких професора геоморфолога Албрехта Пенка и геотектоничара Едуарда Сиса. Оба су ова научника била од знатног утицаја на Цвијићеве сасвим нове погледе и правце у географији. У Бечу се Цвијић упознао и са Ватрославом Јагићем, тадашњим највећим претставником словенске филологије, који му је био од неоцењиве користи за познавање многобројних националних јужнословенских питања.

Научни истраживачки рад Цвијић је отпочео још за време својих студија у Београду. Њега су тада нарочито занимале тајанствене појаве карста (кречњака), па је неуморно прегао да их проучи и објасни. Сву сабрану грађу о карсту у Србији понео је у Беч, да је тамо свестраније проучи и упореди са најновијим геоморфолошким истраживањима. С коликом је брижљивошћу и познавањем Цвијић обрадио ову своју географску монографију о карсту доказ је тај, што је она призната као потпуно успела научна теза, па је на основи ње Цвијић промовисан на Универзитету у Бечу за доктора филозофије 1893 године, : -

По повратку ив Беча Цвијић је постављен за професора географије на Великој школи у Београду. У њој је он основао Географски завод, у коме је реорганизовао географску наставу, поставио основ савременој географији у Србији и развио значајну делатност на проучавању наше домовине и Балканског Полуострва. Дотадашња углавном дескриптивна географија почиње се у Србији замењивати правом научном географијом.

Своје омиљене студије о карсту, које је Цвијић започео још за време првих студија у Београду, наставио је испитивањима карста у Крањској, Истри, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори и у областима источних Алпа. Овим накнадним испитивањима допунио је своју познату монографију о карсту новим прилозима и коначно објаснио многа спорна питања о постанку неких облика карста и о појавама карсне хидрографије које су дотада биле тајна у науци.)

1) Просветни гласник (Београд) за 1887 год. 2) Ј. Цвијић: Карст, географска монографија (Београд 1895).