Učitelj

кушао је последњи пут да га оживи, да га врати у живот. Али није успео: Обломов му је на тај позив одговорио: „Са светом, у који ме вучеш, ја сам се заувек опростио.“

Стара — Обломовска Русија је умирала. И Штолц је Обломову, оличењу те преживеле Русије, на растанку претскавао: „Пропао си ти, Илија! Не треба да ти говорим, да твоја Обломовка није више Богу за леђима, није селендра, на њу је дошао ред, пали су на њу зраци сунца; кров четири године она ће бити железничка станица; твоји ће сељаци поћи да праве насип; затим ће железницом поћи твоје жито на пристаништа... А тамо ће бити школе, писменост, а даље... Збогом, Обломовко! ти си преживела свој век!“

То је једна од оних симболичких слика у роману, у којима се, поред стварнога стања Обломовске Русије, оцртава њен будући живот, њено буђење и препород, управо њен прави живот, јер она није

још почела да живи нормалним животом.

Русија је радила, стварала је најпре кијевску државу и новгородску републику са њеним културним везама са Западом, раширила је своје колоније на истоку и на северу; створила је Велику Русију, ушла у културне и трговачке везе са Византијом и у ХШ веку искусила удар Татара; наступило је њено политичко робовање, које је трајало скоро сто година и које је схваћено од народа као Божја казна. А такво схватање је искористио онај део цркве, који је хришћанство разумео као аскетизам, па се није трудио толико на. ширењу делатнога хришћанства, колико на уливању мисли о неопходности спасавања личне душе, физичкога изнурења тела и одавању се искључиво вољи Божјој, не узимајући учешћа у лепшем уређењу друштвенога живота. Уз то је дошло и стварање ропства: · сељак, који није имао средстава да обради своју њиву, узимао је та средства у имућнога и одуживао му се личним радом. Али је такво задужење постојало из године у годину све веће, тако да је ону смислу одуживања личним радом постао својина имућнога, утврђен у том стању — закреплен, откуд назив — крепостнбе право — робовање спахијама.

Такво остање није сасвим уништио ни грађански рат почетком ХУП века. У току ХУШ века, после смрти Петра Великога, добивао је све већи утицај феудални систем из Балтичких земаља, чији барони и фонови су добијали у Русији племићке титуле и велике поседе; у вези са њиховим утицајем на двор јачао је бирократски систем, све више и више се ограничавала слобода кретања грађана. У првој половини Х1Х века тај систем је постао још гори, нарочито за време диктаторских режима — Аракчејева и цара Николе [, када су цензори чак у тачкама за означавање непрекидне прогресије тражили неку тајну рђаву намеру писца уџбеника... Све су то биле главне етапе стварања Обломовске Русије, ограничавања слободе воље и спутавања њене физичке и душевне енергије. у

Али око шездесетих година ХЈХ века Обломовска Русија, Русија, коју у роману претставља Обломов, разликовала се од старе Русије, пиако је сматрала рад као казну Божју, према Старом Завету,

96%