Učitelj

где се каже да је Бог истерао из раја Адама и Еву и казао им да ће у зноју лица својега зарађивати себи хлеб. Она душевно пати од сазнања своје немоћи да живи и ради, пати од навике задовољења својих жеља помоћу туђих, а не својих напора. Обломов је духовно ближи народу него његови преци и браћа. Фонфизинов Митрофанушка — тип ленштине ХМУШ века — био је без икаквих идеала, прави ждероња са животињском себичношћу, који је, најзад, и рођену мајку одгурнуо од себе; Пушкинов Оњегин је изелица, који своју досаду од „нерада убија скитањем, тражећи „жене без одушевљења“ и напуштајући их „без сажаљења“; Љермонтовљев Печорин не зна како и где да примени своју огромну снагу; себичан је и презире људе; он сам поређује себе са човеком, који „у изнемоглости спава и види пред собом раскошна јела и пенушава вина; он прождире са усхићењем ваздушне поклоне уображења, и чини му се лакше; али, чим се пробудио, маштање ишчезава, остаје удвостручена глад и очајање“; Тургењевски Рудин има високе идеале, али нема енергије, ни знања живота, нема способности да се бори против услова живота, у којима влада Обломовштина. Он напушта отаџбину и гине на барикадама у Француској, иако су његовој отаџбини плотребни вредни, поштени и пожртвовни радници. Обломов своја маштања у младости о служењу Русији, којој су „потребне руке и главе ради разрађивања неисцрпних извора,“ није остварио; али он не напушта своју отаџбину, и обдарен је маштањем у оквиру народне стваралачке фантазије и идеализмом.

Те особине Обломовске Русије нису могле саме да се пробију кроз дебеле наслаге обломовштине, нису могле да савладају тешку болест —- леност, слабост воље, пасивност према стварности, као плодове вековнога робовања. Зато су потребни јачи потреси, кад се заборавља на немоћ и осећа јака сила, која уздрма организам и услове његова живота. Али маштања и идеалистички покрет Обломовске Русије јавили су се као плод буђења народне индивидуалности од стране писаца, публициста и јавних радника, поглавито од друге половине ХУШ века. Тада је започето шибање ропскога подражавања интелигенције романским и германским народима и изражавање мисли о неопходности укидања ропства. Почетком ХЛХ века наистакнутији синови народа среди племства и у војсци организују се тајно на челу са кнезом Трубецким, Муравјовим, Апостолом, Бестужевим, песником Риљејевим, пуковником Пестељем и др. а са циљем ослобођења Русије, стварања у њој бољих услова за живот и кидање са обломовштином. При ступању у то тајно друштво чланови су полагали заклетву да ће радити на ослобођењу Русије, ослобођењу осталих Словена и на стварању савеза словенских држава. Они су 14 децембра 1825 г. подигли устанак, који је Никола 1 крваво угушио и уништио око 90 најпросвећенијих и најспремнијих породица. Устаници су добили име. Декабриста по месецу, у коме се десила побуна. Њихова трагедија постала је трагедија целе нације, која је ивгубила најбоље своје синове и остала са Чеховљевим „сивим људима“.

Ц