Učitelj

свакој биоскопској претстави, а нарочито после подне, да видимо како уз родитеље довољан број деце гледа филм који никако не одговара интересним потребама малог детета, нити може да му буде у чему од користи. А разонода је важан фактор у развоју детета, о коме би требало засебно расправити.

Истина је да су за родитеље који мисле о васпитању своје деце, а нарочито за породице интелектуалаца, велики проблеми: дечје друштво и правилно занимање детета у раном детињству. Ту се врло живо осећа недостатак хигијенски уређених забавишта, које би водила интелегентна, стручно образована личност. Родитељи, нарочито интелектуалци, не могу да се задовоље тиме да своје дете повере добар део дана на васпитање личности која нема довољно психолошког и педагошког образовања, и која се у вођењу поверене јој деце поводи само за својим инстинктом, па употребљава често примитивне васпитне методе застрашавања, кажњавања и слепе послушности, која убија у клици развој многих стваралачких способности. Зато се често код нас опажају ове појаве: да се дете упути у страно: енглеско, немачко или француско забавиште; или у вишим грађанским сталежима, где се располаже финансиским средствима, дете добија за васпитачицу редовно странкињу: Немицу, Енглескињу или Францускињу. То се дешава из два разлога: 1) у недостатку образованих забавиља и васпитачица малог детета југословенске народности; 2) што се у тим круговима углавном обраћа пажња на образовну страну детета тј. да што пре дете научи бар један страни језик па макар то било и на уштрб правилног савлађивања матерњег језика. А и то је једно врло важно питање у формирању нашег друштва, нашег менталитета, наше културе, која би одговарала нашој структури југословенског човека.

Сваки ко се дубље заинтересује за васпитање и друштвене прилике у нашој породици, увериће се да се нашем детету не пружа довољно прилике за развијање свих позитивних склоности, које се у тој фази развоја буде и које се једино у тој фази могу правилно развити у способност. Наше дете остаје без праве директиве која би олакшала његов психофизички развој. Оно или остаје препуштено случајностима околине или мора да се подвргне систематском страном утицају, који не одговара структури нашег словенског детета. И зато наше дете има, можемо рећи, већином празно детињство.

Васпитачима малог детета није само задатак да повереној им деци налазе неко занимање и да их на неки начин запосле један део дана. Сваки васпитач треба у првом реду да је свестан циља према коме стреми психофизички развој појединог детета. Он треба добро да познаје психологију детета, психологију играчака и осталих специфично дечјих занимања као и методе опхођења са малим дететом, како би могао најбоље да упути природни развој детета у позитивном смеру и тако олакша формирање пробуђених склоности.

Шта управо обухвата психофизички развој детета у раном детињствуг Овде ћемо то приказати сажето у неколико главних тачака.

Развој детета у раном детињству обухвата: