Učitelj

1) Правилан развој свих чула у сврху што тачнијег и правилнијег стварања опажаја као најважнијег елемената за духовни рад.

2) Стицање навика: развијање смисла за чистоћу, уредност; добре навике мишљења и делања (акције). Психолошки и систематски увежбане навике пружају појединцу онај механизам личности, који је у доцнијем животу преко потребан за правилније, брже и сигурније духовно развијање и усавршавање.

3) Рано детињство је доба игре. Кроз игру дете несвесно склоности претвара у способности. Важност игре у раном детињству за читав будући живот човека и његово самостално стварање истиче се оправдано у свакој психологији детета. Детету треба зато пружити што више могућности да се игра разноврсних игара; да му стоје на расположењу психолошки подешене играчке, које позитивно делују на развој склоности које се у тој фази јављају.

4) Дете је по природи упућено на акцију. Добро каже М. Монтесори: „У детету живи потреба за делатношћу, која је можда и много већа од оне за храном, али која се није уочила због недостатка погодног поља делатности.“ Ако се детету не пружи довољно прилике да свој уређени нагон за акцијом упути правилним смером, онда може управо тај јаки нагон за акцијом бити узрок многим пороцима. Да се та акција упути у позитивном правцу, потребно је дете оспособити за разна одговарајућа занимања као: за певање песмица, слушање и причање прича, обављање лакших послова из свакодневног живота, за разне ручне радове подешене према детету.

5) У раном детињству треба дете правилно да савлада свој матерњи језик. То се постиже правилним, јасним и лепим изговором приликом изражавања мисли у слободном разговору, приликом причања прича од стране васпитача као и од стране детета. УЗ то долази и вежбање у логичком схватању околних предмета и појава.

6) У доба питања наступа јак развој логичког размишљања код детета. На дечја питања треба зато увек позитивно реагирати, умети одговорити и објаснити му шта га интересује. Сваки одговор буди нови интерес. Уз то разноврсне игре, занимања, одлазак у природу, друштво вршњака врло повољно утиче на развој мишљења.

7) Дете са навршеном трећом годином живота осећа неодољиву тежњу и потребу за својим друштвом. Не задовољава се више друштвом одраслих. У родитељској кући је врло тешко подесити прилике тако да дете задовољи своје социјалне тежње. За то је врло погодно дечје забавиште. Ту дете живи у свом друштву са којим ће у доцнијем животу стварно и да живи. Оно једино и може правилно да урасте у друштво, ако се у раном детињству креће у свом друштву. Бедно је дете које није у раном детињству имало прилике да живи међу својим вршњацима. Све се навике брже стичу у групи. Једино у друштву има дете прилике упоређивања. Познато је шта значи за дете једнака старост вршњака, једнако делање, заједничко обављање послова. Дете много брже научи од својих вршњака, јер углед деце јаче и сигурније делује на дете него углед одраслих. Недостатак свога друштва у детињству оставља последице на цео доц-