Učitelj

ника оделења или школе. За сличне случајеве може се тражити савет и од наставника оделења.

Разредна књижница. — Списак књига разредне књижнице не треба да буде велики. Довољно је да свако оделење има по 20—80 књига. Број књига треба да расте са узрастом ученика. Добро је да од сваке књиге буде по 2—83 примерка. Учитељ треба да упозна укус сваког свог ученика и тип за њихово читање. Најбоље је, да се за сваки тип ученика састави посебан списак прочитаних књига. Никако није препоручљиво насилно изазивати код ученика интерес и укус за врстом књиге. Добро је, ако учитељ, чим добије натраг прочитану књигу, истом ученику препоручи другу, која одговара типу ученика.

Дневник ваншколског читања. — Већ у Ш разреду треба ученике упознати и са дневником ваншколског читања. Ученике овог разреда треба за овај користан посао упутити и спремити. За овакав дневник може се употребити обична свеска са следећим рубрикама: датум кад је ученик књигу почео читати; датум кад је књигу прочитао; аутор књиге; назив књиге; и кратак њен садржај. Да не би око овога било тешкоћа, најбоље је ово рубрицирање израдити заједнички у разредној заједници, где треба и да се чува. Учитељ је дужан у самом разреду очигледно показати димензије сваке рубрике и њихове наслове.

Убележавање кратке садржине прочитане књиге није лак посао за децу. Зато се на ово мора обратити посебна пажња. Само једна вежба уз помоћ наставника за овај посао није никад довољна. Најзад, свако 'убележавање кратке садржине прочитане књиге мора бити увек и ревносно проверено од стране учитеља.

Састављање (израда) извода прочитане књиге. — Најбоље и напоузданије је средство да се ученик научи да даје што потпунији извештај о прочитаној књизи, тј. да уме критички ући у прочитану садржину (уколико је то могуће према његовом психичком узрасту) —- писање извода (сижеа) прочитане и миле му књиге. А то је уистини и озбиљан и тежак посао. Мучан чак и за одрасле. Састављање извода прочитане омиљене књиге и у пракси ствара интерес за децу, те се ово сатављање врши са великом насладом и резултати су задовољавајући и многоструко корисни. За извод се узима увек само она књига, која је убележена у дневник. Извод треба да обухвати следеће:

1) Ближа обавештења (информације) о књизи (аутор, наслов, издавач, цена, број страна, година издања и сл.);

2) Кратак садржај; :

3) Наше мишљење о књизи.

Прве две тачке су за ученике лако схватљиве и на та питања су и олговори бржи и потпунији, јер се односе на књиге прочитане и прегледане. Трећи део овог посла је тежи и компликованији. Зато треба да се ограничи на три обухвата: — Шта ми се највише допада у прочитаној књизи. Шта ми се није допало Каквим је стилом написана књига»