Učitelj

књига треба да буду уметнички израђене, хартија да буде лепа а штампа довољно јасна, читљива и за око пријатна.

Бугарска дечја литература је квантитативно богата. Али свакој дечјој књизи није место у полици равредне дечје библиотеке. Њих треба бирати по квалитету и у томе треба имати и план и систем. У овом погледу истиче се велика одговорност учитељева.

Положај ваншколског читања. — Главни принципи, које треба поставити овом читању следећи су: 1) да буде допуна и продужење школског (разредног) читања и да буде по могућности систематизовано; 2) да упућује и навикава децу на активност не само при избору књиге, већ и у односу на садржај њен; 3) да поступно гаји и формира прелаз од нижег на виши тип читања, и 4) да буде индивидуално. Каталог. — Свако разредно оделење треба да има своју лело уређену књижницу. Децу треба упознавати са каталогом разредне књижнице. Он се састоји из неколико посебних картончића (картотека), на којима су написани називи књига. Картончићи су поређани у нарочитој кутији азбучним редом назива књига или имена аутора. Гдегде се практикују картони за сваку грану литературе (поезија, романи, историја, географија, путописи и др.). Овакви картони могу се држати у нарочитој кутији или их вешати о зид учионице. Такав каталог се назива тематски. Испод назива књиге може се изнети и сиже садржаја књиге.

Први час почиње разговором, који тече отприлике овако: „Одакле, децо, узимате књиге за читање» Како ћете наћи у књижници чеку књигуг Зашто служи кутија са картончићима> Зашто су на сваком картончићу означене бројке (цифре)г Нађите картончић за књиту „Добро дете“! На којој ћу теми у картончићима наћи ту књигу Сад нађите ту књигу у књижничном орману (полици)!

Католог се може устројити и у виду књиге, албума, зидног списка и сл. Ако је албум, онда се пред свако заглавље стави и нека слика, која ће илустровати садржину књиге. Те слике могу да израђују и сами ученици.

Учитељ раздаје ученицима свога оделења неколико књига, при томе не говорећи им ништа. Ученици се сами уверавају да свака књига има свој назив. Може ли се по наслову (заглављу) књиге да открије и сазна њена садржинар — Узмимо неколико примера. Како ћемо сазнати садржину неке књиге, кад нам њен назив то не може открити» Такве књиге су за нас „неме“,

Деци се раздају књиге с „немом“ садржином. Ученици почињу да траже садржину књига по сликама — илустрацијама у њима. Од слика прелазе на поједина њихова поглавља (одељке). Обраћа се пажња и на предговор књига.

Ако се садржина књига не може да одреди ни по сликама, ни по појединим одељцима и предговору, тада треба ученике упутити и: навићи, да се у таквим случајевима обраћају за савет књижничару, чију дужност наставник обично поверава једном од најбољих уче-