Učitelj

Милан Николић је учитељевао у селу Бунешу одакле је: био и родом. Његово службовање је везано за време око 1865 до 1868 године.

Тодос Алексић, родом из Криве Паланке, био је учитељ у Кратову две године и то у 1865 и 1866 години.

Ћира Поп Јовановић као кратовац био је учитељ у месту рођења, око 1866 године, а после се је преселио у Ћустендил, где је наставио учитељску службу.

Мијал Поп Јовановић је Ћирин брат, који је био учитељ у Кратову истодобно кад и Ћира, у 1866 години, а вероватно и нешто раније, па је и он напустио Кратово и отишао за учитеља у село Орехово, у данашњој Бугарској.

Тодосије Клаков савременик је Тодоса Паланчанца,. кога је наследио у школи у Рибарској Махали у Кратову. Био је учитељ 6 година, од 1866 до 1873 године. Он је, по приповедању старијих људи, завео клупе и вежбање ученика на песку. Одавде је отишао за учитеља у Скопље, а после тога у Бугарску.

Коце Јовчевић је родом из Кратова, а био је учитељ у своме месту рођења, затим у Злетову, а доцније и по кумановским селима. Умро је око 1881 године. Према томе његово службовање је везано за другу половину прошлога столећа, у времену од 1860' и 1881 године. На првом листу типика злетовске цркве стоји запис од 16 маја 1866 године како у то време беше учитељ Костадин Јовчевић. Јован Попандоновић каже да се овај Коце, како је био познат у народу, преселио у Куманово где се запопио и тамо остао до своје смрти.

Љубомир Тетовац. Почетком друге половине прошлога века био је учитељ у селу Шталковици неки Љубомир звани Тетовац, по своме месту рођења, али се даље не зна много о њему. . Старији људи у Шталковици памте толико да је овај Љубомир предавао, поред словенске азбуке, и српску и да се служио и српским књигама упознавајући своје ученике са народном географијом и историјом, којом приликом им је често читао и неке старе песме, које су се односиле на нашу прошлост.

Димитрије Поп Јосифовић родом је из Кратова, из једне старе свештеничке куће, која је дала, заједно са њим, двадесет свештеника. Он је био учитељ од 1866 па све до 1890 године, а после свештеник и егзархиски архијерејски намесник у Кратову. До 1884 године био је старовремски даскал. Кад је дошао у Кратово учитељ Живко Миловановић у 1871 години, он је затекао Димитрија као учитеља у Рибарској Махали, у школи Метоху, Живота ми је приповедао да се онда овај Димитрије осећао као Србин и да је такав васпитавао школски подмладак. После је пришао бу-