Učitelj

60 ПЕЛЕ РЕНЕ ТЕРЕТ ЛЕ ЋИН ВЕНЕ БН РВ АВИ НЕ 2 РЕЛЕВАНТНЕ

Жива стварност, изражена кроз историју... то је најбоље наравоученије. Дајте детету да прочита такву причу и не реците му да је добро привлачно, а зло одвратно: оно то осећа и без ваших објашњења, и то осећање никако му не усађујте вашим мртвим, апстрактним наравоученијима, макар она била изражена и звучним, ефективним фразама“. (Из рецензије књиге „Историја Русије у причама за децу“, т. ХП, стр. 251).

„Причање је једно од најважнијих особина историчара. Чињенице и догађаје треба изнети верно. Али потребно је да се чињенице и догађаји непосредно упечате у уму и машти читаоца, а очи виде не само слова, већ и слике“ (Тамо, т. ХИ, стр. 296).

„Прикажите карактер историјског лица тако да се оно оцртава јасно у нашој машти, да пролази пред нашим очима са свима нијансама своје индивидуалности, ухватите идеју догађаја и изразите је не расуђивањем и сувопарним причањем, већ излажући догађаје тако да сама идеја такорећи нехотице пада читаоцу у очи, претставите све фазе живота народа, све његове прелазе и промене, осенчите их и подвуците“ (Из рецензије о књизи „Руска историја за почетно читање“, т. П, стр. 441).

М О романима за децу

„Какве романе могу и треба да читају почетници» Ако хоћете да упознате живот — а роман је најслободнија форма у којој се живот манифестује — онда читајте романе у којима се тај живот изражава непосредно, без улешшавања, без натезања сентименталности, без утопија растројене маште. Омладини која је почињала да чита увек је саветовано да чита Валтера Скота. Због чега ако не ради тога што у његовим романима, као у огледалу, видите живот народа у прошлости. Ако се запитате који се од наших романописаца могу дати омладини у руке а да се притом не плашите свих штетних последица једностраности и извештачености, могу вам препоручити Лажечникова, из истог разлога. Зато _ многи кажу да омладина треба да чита. само историјске романе. А то је сасвим нетачно. Зашто омладина не може читати романе у којима је претстављен данашњи живот у свима формама манифестсвања. Због чега, на пример, не може читати и проучавати поједине радове Гогоља, Пушкина и Љермонтова, па поједине и напамет учити» Кад се могу читати романи у којима је изнет живот у прошлости, онда се исто тако могу читати и романи у којима се огледа. и данашњи живот. По нашем мишљењу много је боље дозволити читање романа у којима је једностраност писца очигледна, али с тим да наставник притом објасни шта је лажно и шта не одговара стварности, него ли уопште не дозволити да се читају, зато што доцније кад младом читаоцу, пошто се избави од наставничког притиска, дође до руку такав роман — а он ће сигурно доћи — он ће га прочитати и од речи до речи поверовати у истинитост приче, у непогрешивост лица, чак ће се постарати и