Učitelj

GPANJN O II O O OE o DI

зрнца која треба пронаћи у гомили ђубрета. Стваралаштво старе Грчке није такво. У њему је све лепота, раскош, уметност. То нас и нагони да заборавимо да је живот, претстављен у Хомеровим поемама, пун варварских и дивљачких нарави. На децу та страна не може штетно деловати. На против, она ће се непосредно навићи да се преносе у нарави других народа и да о њима суде не с гледишта свог живота, друштва и времена. Не треба се такође бојати да ће деца те приче примити за истину. Па нека и приме. У своје време, кад престану бити деца, она ће схватити да су то песничка а не историјска предања, легенде. Боље је да приме за истину „Илијаду“ и „Одисеју“ него ли Бову Королевића, Јеруслана Лазаревића и Ђорђа Милорда Енглеског. Ми одрасли читамо леп роман не као измишљену ствар већ као истинит догађај ма да и знамо да је све то измишљено, Ми се узбуђујемо, саосећамо са судбином појединих лица, страхујемо за њих, каткад се ражалимо и плачемо због њихове погибије, па ипак и не помишљамо да се тешимо да је све то измишљено. Зашто одузимати деци ту чар, без које она не могу имати никаквог задовољства од читања тих ствари>“ (Из рецензије Бекерове књиге, Приче за децу о старом свету“ (т. XI).

Ако желите да упознате децу с домаћим животом Рима, преведите им Цицеронова писма рођацима и пријатељима и дајте уз. њих потребна објашњења.

Нека се деца упознају с римским животом од самих Римљана.. А колико се ванредних Цицеронових писама може превести, писама која износе тако живо породични и домаћи живот Рима. Не бојте се да упознате децу са старим народима, без икаквих скраћивања и избацивања. То је најздравија храна за њихов: млади ум. Јако нам је жао што досад нисмо нашли у дечјим библиотекама ни једног Плутарховог описа живота. А Плутарх је права дечја књига“ (т. ХП, стр. 515).") |

С руског Рад. В. Теодосић

Ш. — Из праксе за праксу

Ђачке словарице у Џочешној насшави чишања и Џипсања

— Типографски метод —

Нова школа, ослањајући се на психологију детета, ослободила нас је многих заблуда и открила нам нове истине у настави и васпитању. У својим педагошким лабораторијама — огледним школама полазећи од играчког инстинкта код деце, који се манифестује у истраживачком, констуктивном, социјалном и уметничком нагону, она је дала сасвим нове могућности рада на корист детета и успеха

1) С. Петров: Детскал литература, ~ 10, стр. 7, 1988 г.