Učitelj

им црте више-мање праве — и другог материјала. Радом пак задовољава се стваралачки нагон детета и његов играчки инстинкт користи за учење. Зато почиње најпре с штампаним словима и радећи по изложеном, она озбиљан рад претвара у игру и задовољство, постижући лако брз и сигуран успех. Цртањем штампаних слова постиже се и техничка извежбаност руку, а при обради последње трећине гласова, кад деца са много мање напора врше акт шчитавања, прелази се и на писање тзв. писаних слова. И будући да су цртањем већ навикнута на сигурне потезе, брзо се савлада и писање писаних слова. ИМ то може се рећи успешније него паралелним учењем штампаних и писаних слова. Уосталом један педагог ту скоро пред једним импозантним учитељским скупом, сасвим умесно и оправдано, говорећи по том питању — рекао је: „Ако имам да пренесем с једног места на друго терет од 100 кг., зашто бих се мучио да га носим одједном. На сваки начин да ћу га лакше пренети ако га поделим на више делова и онда пренети део по део“.

Као што се види, ова у основи измењена метода букварске наставе одговара психологији детета, чија је главна карактеристика нагон за кретањем и доживљавањем. Деца тај рад воле и до резултата се неосетно долази. Писац ових редова говори то само на основу личног искуства у раду у огледној школи и верује да ће сваки колега применом овога начина рада открити једну велику заблуду старе школе, која је уништавала учитељску снагу и нерве: а код деце убијала самопоуздање и вољу за рад.

Јанко Станковић

Почешно писање и чишање

Основни задатак данашње дидактике је да дете приближи животу.

Дете научи да говори првенствено од своје матере, а затим и од осталих укућана. Прве речи које научи односе се већином на живот у кући и најближу околину. Када дете пође у школу оно свој речник допуњује доживљајима, у новој средини — у школи. У школи дете чује правилан говор, па се труди да и оно са осталим својим вршњацима правилно говори.

Разговор са почетницима ђацима води се на штиву занимљивих прича и догађаја. Цртање игра врло важну улогу од самог почетка, јер деца цртањем изражавају разне своје доживљаје. У оним школама где има забавиште, деца знају шта је таблица и служе се са њоме, тј. на њој илуструју доживљаје, цртају разне шаре, животиње и слично. Цртањем своје куће деца се прилично извежбају у писању праве и косе црте, а овим је постигнута припрема за будуће писмено изражавање, тј. писање слова. У школама где нема забавишта и где су деца дошла непосредно из куће у школу као ученици | разреда, потребно је да деца као у заба-