Učitelj

„Јесен, богата, плодна јесен коју је сељак тако жељно чекао, за коју је много радио и знојио се. А сад, пре него што је попио чашу новога вина, пре него што је обрао златне кукурузе, пре него што је окусио плодове, морао је да остави и да иде“...

Из чланка: „Највећа радост“ од Милорада Павловића читају оволико: „Гњиланци су отуда, од Ниша, очекивали српску војску и своје ослобођење. У оном крају постоји и данас легенда, да је Црни Ђорђе долазио на Косово.

... Сад је у Гњилану другаче. Народ је подигао главу. Радост се огледа на свачијем лицу. Мештани ужурбано спремају дочек својим ослободиоцима, браћи својој. Пред подне појавише се на вису први војници. Труба цикну из даљине.

Становништво из вароши и околних села листом излази у сретање војсци. Људи плачу, жене плачу, деца плачу, — сузе радости теку без престанка.“

— Томислав Стојковић: „Све је то ослободио Краљ Петар са војском.“ — Сви: Зато се и зове: Краљ Петар Ослободилац.

— Мирјана: „Основна школа Краљ Петар 1“ то је као споменик Краљу. — Зуна: То се каже из захвалности. — Олга Лазаревић: Французи су добили споменик на Калемегдану, а Краљ школу. Петар Јовановић: боље је зидати школе, правити чесме — све је то корисно. У школи се учи, пева, рачуна а са чесме пију и људи уморни и путници жедни...

— Нахман и Звонко: Срби ће да подигну и Краљу споменик. Лепо је видети споменик, леп споменик као што је кнезу Михајлу... и много већи и лепши.

Пишу реченице

Пишу имена ослобођених вароши. Војислав је учио П разред у Битољу и прича о путовању до Битоља, Гордана прошла кроз Скопље, Велес до Солуна и прича како је путовала... шта је видела.

Заједнички израђују споменицу: Двадесетпетогодишњица ослобођења Југа

У школи је пуно слика из новина у вези с прославом. Учитељица им показује како да распореде. Нпр. све што се тиче Куманова у заједници, друга група о Скопљу итд. Заједнички рад украсили су српским и југословенским заставицама.

Поред зидних новина из месеца септембра, које су пуне слика о прослави рођендана Краља Петра Пи смрти Т. Масарика, дошла је Споменица — наша захвалност како је назваше ђаци ШВ основне школе Краља Петра !.

Јела Димитријевић

— Наставиће се —