Učitelj

од кућа кад Сунце излази и залази. Видим га само преко дана. Али, кад преко лета одем на летовање, онда га често пута гледам кад излази и залази. (Како је ујутру незгодно рано излазити са ученицима да посматрају излазак Сунца, као и увече позно да посматрају залазак, то ће се упозорити да код куће вечерас посматрају залазак, а сутра излазак)...

Сутрадан А. Рад у природи

Ученици причају о посматрању изласка и заласка Сунца. Затим наводе одакле је ко посматрао. — А одакле би ми могли данас да посматрамо Сунце2... (Пошто се ученици- договоре с кога би брда било најподесније да га посматрамо, изађемо у природу). — Понећемо собом свеске и писаљке. — Добро, понесите! Пођимо! (Наставник понесе компас. Успут ученици разговарају о свему што запазе. Кад стигну на одређено место самостално посматрају, запажају, закључују, а важније бележе и скицирају. Наставник их само потиче на рад и упозорава незапажено). Видимо да је небо плаве боје. Слично је сачу (пекви) и распловљеној лопти. Више нас је небо највише, а с крајева изгледа као да се спушта и да се састало са земљом. Изгледа нам као да нас је поклопило. Ову капу зовемо небески свод, а све ово што видимо около зовемо видик (хоризонт). Зажмурите сад на једно око!... Пружите десну руку па кажипрстом повлачите по оној црти около где нам изгледа да се небо састало са вемљом!... Видимо да је црта округла. Зовемо је видикова линија.

По трави се роса светлуца. — Знате ли коју песму о светлуцању — блистању росе» (Рецитују или певају по некој познатој, мелодији.)

Што се то по трави По зеленој блиста, Јутром спрам сунашца Ноћу по месецу»Р Ил је то девојка Бисер изгубила, Ил драго камење Јунак са челенке> Ј. Суботић

'

Да ли је истина, што народ каже, да роса пада» — Није, јер да пада чули би је као кишу кад пада. То се испаравају реке, земља: и биље на сунчаној топлоти, па кад се преко ноћи охлади трава, лишће и камење, пара се око њих згусне од хладноће, претвори у капљице и то је онда роса. То се догађа и на штедњаку кад се вода у лонцу кува. Вода се од топлоте испарава, па кад пара дође на хладан поклопац онда се од хладноће згусне и претвори у капљице. Тако, ето, настаје роса.