Učitelj

Кад је тај рад завршен, наставник постави таблу на своје место пазећи при томе да одређена источна страна дође према десној руци. Сад ученици правилно поседају на своја места (лицем окренута према школској табли) и свој цртеж упореде са цртежом на табли. — Горе је север, доле југ, десно исток, а лево запад. — То исто примене на сваки школски зид, слику, земљописну карту уколико се налази у учионици, орману, вратима и прозорима.

Од хартије у боји ученици изрезују два брда с излазом и залазом Сунца, сунчевим луком и Сунцем у средини. Брда изрежу од смеђе хартије, а при дну прилепе зелену хартију, изрецканих руоова да изгледа као трава. Горњу позадину брда направе од плаве хартије као небо. С једне и друге стране брда прилеле светлоцрвене кругове, у ове прилепе мање наранчасте, а у ове опет још мање, али јако црвене (Сунце). Десну страну обележе са И, а леву са 3. У средини (горе, више долине) прилепе круг златножуте боје (Сунце у подне). Тај круг споје белом цртом са означеним Сунцем на источној и западној страни (дневни лук)... Затим од хартије у боји илуструју небески свод у ноћи. Небо направе од тамноплаве хартије, а месец и звезде од златножуте. — Потом једно и друго цртају пастелама.

На подесном месту, у школском дворишту, ученици поставе округлу пробушену даску на којој су означени бројеви часовника. Кроз њену средину забоду у земљу повисок штап. На његовом врху, а под контролом компаса, причврсте две летвице унакрст окренуте краковима према странама света, Током дана и целе године ученици посматрају и бележе пад и дубину сенке.. Затим поставе барјачић за посматрање ветрова (превучени платном равнокраки троугао од жице и натакнут кроз петље на подужи штап), и бележе шта који ветар доноси. Ветрове могу посматрати и на диму и грању.

Пошто се заједнички договоре и утврде наслов писменом саставу, раде „Посматрање Сунца“.

Петар Н. Пушкар

ТУ. Грађа за историју школа.

Развишак просвеше и школг у Јуж. Србији и Србији од Џрвих Џочешака до наше; народног уједињења 1918 године

Пошто су Срби у Србији (Шумадији) и Јужној Србији у разним временима живели под разним политичким и просветним приликама, то ћемо и излагања о просвети и школама у њима поделити на периоде и времена. На овом месту говорићемо о основној настави и школама које су давале учитеље за основне школе, као и просветним и другим главнијим друштвима и установама.

С обзиром на то под каквим су приликама Срби, по доласку на Балканско Полуострво, живели, можемо излагање о просвети поделити на три периода: период од првих почетака до коначне