Učitelj

пввизинениианвавивтииананинаитиелнииаи шиити тиранина нриеии Тира иаанеЕтилисНЕа 01

краљеве. Прво је крунисао Стевана Првовенчаног. Свети Сава је био први наш црквени писац, а после њега његов ученик калуђер хиландарски Доментијан који је написао животописе Стевана Немање и св. Саве. Под владом цара Душана проглашена је 1346 г. у Скопљу српска архиепископија за патријаршију.

Владари и велика властела школовали су своју мушку и женску децу на својим дворовима, узимајући им учитеље. На овај начин школовао се Немања, свети Сава и остали владари и велика властела. Често пута владарска деца школовала су се на владарским дворовима с децом велике властеле. Деца ниже властеле служила су по дворовима владара и велике властеле, па су се ту школовала и спремала за чиновнике. По градовима народ се бавио трговином и занатима, због чега је долазио у додир с образованијим светом, од кога се много којечему научио и тиме се разликовао од простог, неписменог и у свему заосталог света са села.

Кандидати за више свештенике школовали су се по манастирима код спремнијих калуђера, па су после довршавали своје школовање на дворовима епископа или патријарха, где је увек била нека врста богословије. Место богословије многи су виши свештеници довршили своје школовање у манастиру Хиландару, јер су се У њему налазили најшколованији калуђери. Кандидати за ниже свештенике учили су по манастирима, код свештеника и код приватних учитеља.

Са школовањем и васпитавањем женске деце ишло је у прво доба теже но с мушком децом, јер се женска деца, изузев кћери владара и велике властеле, нису школовала. Женска деца осталих родитеља остала су без школе и васпитања, јер су ти родитељи могли обучити своју децу само нешто у вери, колико су били и сами упућени, у веру од својих предака и свештеника. Зна се да је било калуђерица, али се не зна да су оне обучавале женску децу, било по манастирима било ван њих.

Из историје се зна да је краљица Јелена жена краља Уроша, по пореклу Францускиња, отворила на своме двору женску школу «с интернатом за васпитање сиромашних девојака које је после и удавала дајући им извесну помоћ у спреми. Јеленина је школа постојала пуних 37 година и у њој су се, поред читања, писања, вере и васпитања, училе све врсте тадањих женских ручних радова и послови у кући. Чим би се која ученица удала, на њемо место примила би се друга. Пошто је Јелена била Францускиња, сигурно , је ученице у своме интернату васпитавала на начин, како је и она била васпитана у дому својих родитеља.

Немањићи су доста радили на подизању просвете. Цар Душан је и у свој Законик унео одредбе и о просвети. Он у Закснику наређује: да цар, кнежеви и бољари подигну школе по градовима и постављају философе и спремне учитеље да уче децу; да учитеље плаћа цар сваке године према успеху; да по градовима, где има манастира, учитељи буду калуђери, а по селима свештеници; да учитељи уче децу од свег срца, према деци да буду милостиви и да им дају поклоне (крстиће и др.) да би их привлачили